Време није, нити може бити;
„Узми, кнеже, књиге староставне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу: „Настало је пошљедње вријеме,
"Хоће Турци царство преузети, „Хоће Турци брзо царовати; „Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире, „Обориће цркву Раваницу,
„Ископаће темељ од олова, „Слијеваће у топе ђулове, „Те ће наше разбијат градове; „И "И цркви ће растурити платна, „Слијеваће на ате ратове; „Хоће цркви покров растурити, „Кадунама ковати ђердане; Са цркве ће бисер разнизати, „Кадунама поднизат ђердане; „Повадиће то драго камење, „Ударат га сабљам у балчаке
И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„Да копамо мермера камена, „Да градимо цркву од камена, „И Турци ће царство преузети „И наше ће задужбине служит’ „Од вијека до суда Божјега: „Од камена ником ни камена. Кад то зачу славни кнез Лазаре, Тад Милошу био говорио:
Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи, „Истина је, како што говориш. “
Оиеш зидање Раванице.
Собет чини царе у Крушевцу, Све војводе на собет дозвао, Ставља редом једног до другога: У зачеље славни цар Лазаре, А до себе од Коњица Ивка, А до Ивка од Омоља Живка, А до Живка слугу Божидара, А до слуге Бранковића Вука, А до Вука Косанчић-Ивана, До Ивана Топлицу Милана, До Милана госпођу Милицу, До Милице Милош-Обилића, До Милоша браћу Миличину: Млади Петар и млади Никола, А најмлађи нејаки Момире, Три рођена брата Миличина, С друге стране уз десно кољено Посадио старог Југ-Богдана, А до Југа Бановић-Страхињу, До Страхиње Мусића Стевана, До Стевана Кучаинца Јова, А до Јова Петра Браничевца, А до Петра остала господа. Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26), Чашу пије, цару је наздравља. Царе прима златну купу вина, Купу прима, а пити је не ће, Но је тура на десно кољено, Па војводам својим говораше: „Видите ли, моје војеводе! „Ми пијемо млого вино ладно, „Ми пијемо и господујемо, „Задужбине нигђе не градимо, „Намастира ни бијеле цркве, „Ни на води камене ћуприје,
Ни на друму камене калдрме; „Штогођ било и цара и краља, „Сваки себе задужбину гради,
Неки гради, неки начинио: „Цар Стјепане високе Дечане, „Бијеле се насред Метохије, „Градио их дванаест година; „А слуга му цркву у Призрену; „Краљ Милутин висока Девича „У Косову пољу широкоме; „Ђурађ гради Ђурђеве ступове, „Свети Петар бијелу Петрову, „Краљ Симеун Студеницу цркву, „А слуга му цркву Придворицу; „Цркву граде два Мрљавчевића "У Јелици у планини пустој, „Покривају јеловијем клисом;
„А ми, море, ниђе не градимо! „Ал’такоми Бога великога! „Док су мене два мајдана златна: „Један мајдан у Копаонику, „Други мајдан Рудничка планина, „Од свијех ћу боље начинити: „Поставићу темељ од олова, „Ударађу челичне диреке, „Покрићу је жеженијем златом, „Попуњаћу драгијем каменом, „Пострешићу ситнијем бисером, „Нек се сјаје, нек се моје знаје.“ Ни ко вели: Јесте тако, царе; Ни ко вели: Није тако, царе. Ниско сједи Милош Обилићу, Ниско сједи, ал' добро бесједи: „Можеш, царе, и у руци ти је; „Ал’тако ми Бога великога! „Ту ти нема прилике за цркву; ,Настануће пошљедње вријеме, „Па ће зулум настанути тешки, „Развалиће с твоја задужбина „Око злата и драгог камена; ,Царе, ће ти раскивати Турци, „Раскивати челичне диреке, „А од њих ће градити ћулумке, „Ћулумцима биће сиротињу, „Сиротиња клети ће ти душу; „Ту ти, царе, задужбине нема. „Но чу ли ме, славни царе Лазо! „Виђео сам доље у Ресави,
„У Ресави твојој државини „Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак,
„Гради онђе Раваницу цркву,
„Гради, царе, штогођ љепше можеш,
„Од студена креча и камена,
„А покривај плочом и каменом:
„Од камена ником ни камена: „Стајаће ти хиљаду година „Задужбина твоја Раваница. “ Кад то зачу славан царе Лазо, Милошу је купу наздравио:
„Здрав Милошу, моја вјерна слуго!" Па стадоше ладно пити вино Саклет чини славан кнез Лазаре, Саклет чини на своје војводе, А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора И хиљаду младих сараора, А преда њих Рада неимара; А ашчије") девет Југовића.
37) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слушао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да оу Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде; Ко донесе воде у ђугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но Југовићи Божји несретнићи
« PreviousContinue » |