Page images
PDF
EPUB

Настојника старца Југ-Богдана!
Да се гради дванаест година;
А мајстору по дукат наднице,
Напојница по три оке вина;
Да светкују петку и неђељу.
Започеше Раваницу цркву.
Курве једне девет Југовића
Све царево продадоше пиво,
И цареву хазну затомише,
И надницу лаку оставише,
А надницу по једну асприцу,
Напојницу по једну чашицу;
Не светкују петку ни неђељу,
Ни Илију, који громом бије,
Ни Марију, која муњом пали.
Кад то виђе Раде неимаре,
Викну Раде хиљаду мајстора,
Савршише за годину дана;
Паке узја помамна дорина,
Оде право ка Крушевцу граду,
Пред градом је осједао дора,

Па дорину устури дизгине,
Сам се доро око града вода,
А он оде цару на дивана.
Каде цару на диван изиђе,
Он се цару смјерно поклонио,
Цјелива га у скут и у руку
И пред њиме злаћену сеџаду,
Баш сеџаду, ђе царе сјеђаше,

царево благо затомише

И у црну земљу закопаше и т. д.

110

115

120

125

130

135

[ocr errors]

Па му сједе уз десно кољено;
Стаде њему царе бесједити**):
„Јагње моје, Раде неимаре!
„Градиш ли ми Раваницу цркву ?
„Јеси ли јој темељ поставио ?“
„Вољан буди, царе, на бесједи !
„Ја не градим цркву Раваницу,
„Него нашу проклету тамницу;
„Тамницу смо савршили давно.
„Чудну си ми, царе оставио
„А надницу, по једну асприцу!
„Напојницу по једну чашицу!
„Не светкујем петку ни неђељу,
„Ни Илију, који громом бије,
„Ни Марију, која муњом пали !“
Кад то зачу славан цар Лазаре,
Он дозива Милош-Обилића:
„О Милошу, моја вјерна слуго!
„Иди јаши ждрала високога,

[ocr errors][merged small][merged small]

140

145

150

155

**) У оној мало прије споменутој пјесми Раде је изишавши пред кнеза Лазара стао плакати, а кнез Лазар га за

питао :

[ocr errors]

Каква ти је голема невоља,

„Те прољеваш сузе од очију?
„Или су ти руке испуцале
„Од студена креча и камена?
„Или ти је малена надница?

„Ил' је мало вина и ракије,
"Ил' бешкота љеба бијелога

„И дебела меса овнујскога?" и т. д.

„И увати стара Југ-Богдана,
„И на муке удари га тешке:
„Извади му обје очи чарне,
„Повади му клијештима зубе,
Извади му језик на вилице,

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Рас’јеци га на четири стране,
Објеси га о четири гране:

„Ко је чудан, нек се чуду чуди,

160

„Ко је страшив, да не смије проћи." 165
Кад то зачу Милош Обилићу,
Он посједе ждрала високога,
Право оде Раваници цркви,
Те увати девет Југовића,
Бијеле им савезао руке,
Савезао руке наопако,

66

А преда њих стара Југ-Богдана,
Па накити једну ситну књигу,
Оправи их Рељи Крилатоме:
„Да их, Реља, у тамницу бациш,
„Да их појиш вином и ракијом,
„А да раниш медом и шећером. "
Па он узја ждрала високога,
Узја ждрала, оде у Крушевац,
Право оде цару на дивана.
Каде цару на диван изиђе,
Он се цару смјерно поклонио,
Прије цара стаде бесједити:
Свијех сам ти, царе, објесио,
„Објесио девет Југовића,
„Твога старца стара Југ-Богдана
„На муке сам ударио тешке,

170

175

180

185

„Обје сам му очи извадио,
„Повадио клијештима зубе,
„Извадио језик на вилице,
„Расјекао на четири стране,

190

„Објесио о четири гране:

„Које чудан, да се чуду чуди,

„Ко ли страшив, да не смије проћи.“ Кад то зачу госпођа Милица,

195

Процвиљела, као кукавица:

„За што, царе, ако Бога знадеш! „Од мојијех девет милих брата

[ocr errors]

Што ти мене једног не остави, „Најмлађега, ја најстаријега, „Тебе дику, а мене заклетву? "Већ м остави јадну без заклетве, „Да ти кукам, као кукавица, „Да преврћем, као ластавица. “ Каде зачу славан цар Лазаре, То је њему врло жао било, Паке стаде царе бесједити:

99

,0 Милошу, моја вјерна слуго!
„Да си знао, ка што знао ниси,
„Да оставиш од девет једнога,
„Најмлађега, ја најстаријега,

„Да те држим поред своје главе,
„Да те раним медом и шећером,
„Да те појим вином и ракијом,
„Да т’облачим свилом и кадивом;
„Кад би било по реду мријети,
„На тебе би остануло царство.
Таде Милош стаде бесједити:

66

200

205

210

215

„Вољан буди, царе, на бесједи!
„Свагда сам те послужио вјерно,
„А данас те послужио нисам:
„Ни једнога погубио нисам,
„Пугубио, ни стара ни млада;
„Но пратио ка старом Пазару
„Ка војводи Рељи Крилатоме,
„Да их Реља у тамницу баци,
„Да их рани медом и жећером,
„А да поји вином и ракијом,
„Доке нам се, царе, поодљутиш;
„Сад им суди, како ти је драго.
„Но чу ли ме, славан царе Лазо!
„Згодно су нам начинили цркву;
„Но положи мајсторима благо,
„Мајсторима, што сте погодили. “
То је царе њега послушао,
Све положи мајсторима благо,
Па спремише коње витезове,
На добре се коње дохитише,
Оде царе цркви Раваници,
Да он види, кака му је црква.
Кад је царе био према цркви,
Сину црква, као јарко сунце,
Коњу ждрака у очи удари,
Под царем је коњиц поскочио,
И са себе цара обалио

29

Ту се зове Царево Бупило *o),
Како тадај, тако и данаске.

66

220

225

230

235

240

245

30) Нијесам могао дознати, да ли се онуда гдје каково

мјесто тако зове.

« PreviousContinue »