Page images
PDF
EPUB

37.

Милош у Ла шин и ма.

5

10

Боже мили, чуда великога!
Када славни Српски кнез Лазаре
Посла зета Милош-Обилића
У Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
и господском части угостише,
Па та воде пред бијелу цркву,
Пред бијелу цркву Димитрију,
Пак се вале Латинска господа:
„Гле, видиш ли, војвода Милошу!
„Видиш нашу цркву Димитрију,
„Какова је и колика ли је?
„Ви нејмате таковијех цркви.“
Вели њима војвода Милошу:
„Ви сте мудри, господо Латинска,
„Јесте мудри, ал” зборите лудо:
Да ви знате наше намастире,
„Наших славних цара задужбине,
Какови су и колики ли су!
„Да видите лавру Студеничку
„Не далеко од Новог Пазара;
„Да видите Ђурђеве Ступове
„Код Дежеве старијех дворова,
„Задужбине цара Симеуна ;
„Да видите чудо невиђено,
„Б'jел Вилиндар усред горе Свете,
„Задужбину Саве светитеља

15

22

20

25 30

99

[ocr errors]

35

40

„И његова оца Симеуна ;
„Да видите Жичу код Мораве
И код бра више Карановца;
„Сопоћане Рашки на извору,
„Задужбине светога Стевана,
„Српског краља првовјенчанога;
„Да видите Папраћу велику
„Виш Зворника Спречи на извору
„Под високом гором Бороговом,
„Задужбину Вукана жупана ;
„Да видите високе Дечане
„Код Призрена града бијелога,
„Задужбину краља Дечанскога;
„Да видите Рачу пребијелу
„Код Сокола украј воде Дрине;
„Да видите лијепу Троношу
„Код Лознице на р'јеци Троноши,
„Задужбину браће Југовића;
„Да видите славну Раваницу
„У Рeсaви ниже Параћина
На студеној р’јеци Раваници,
„Задужбину нашег господара,
„Господара, славног кнез-Лазара;
„и остале Српске намастире,
„Да видите, пак да се дивите,
Какови су и колики ли су !
„Шта је ваша црква Димитрија ?
„Ја ћу вам је сада претурити
„А из руке тешким буздованом.“
Ал латини то не вјероваше,
Но с Милошем они с опкладише

45

[ocr errors]

50

99

55 60

65

66

70

У хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована
и засука бијеле рукаве,
Пак се моли Богу истиноме :
„Прости, Боже и бијела цркво!
„Да се једном бацим преко тебе:
„Не ћу на те, него преко тебе.“
Пак потеже перним буздованом,
Буздован се замче у облаке :
Једни веле: „Јесте претурио,
Други веле: „Није претурио,

,
Трећи веле: „Јесте, те високо.“
Кад се врати перни буздоване
Изнад б'jеле цркве из облака,
Он удари у банове дворе,
Те полупа срчали чардаке,
и ту уби два банова сина
и четири морска Џенерала
и дванаест великих властела.
Кад то виђе господа Латинска,
Увaтише војводу Милоша,
Бацише га на дно у тамницу.
Често Милош кроз прозор погледа,
Не би л' мог'о кога угледати;
Ал' угледа Косту Циганина,
Па га поче Богом братимити:
„Богом брате, Коста Циганине!
„Ево тебе три дуката жута,
„Донеси ми један лист хартије,
„Лист хартије књиге без јазије.“
То је Коста за Бога примио ,

75

80

85 90

95

100

Донесе му један лист хартије,
Лист хартије књиге без јазије,
Милош сједе ситну књигу писат
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа ;
Све му каза што је и како је,
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пише,
Те је шаље господи Латинској,
У књизи им овако бесједи:
Чујете ли, господо Латинска!
„Пустите ми мог зета Милоша,
„Подајте му од земље хараче,
„И опкладе хиљаду дуката;
„Ако ли га одмах не пустите, ,
„Вјера моја тако ми помогла!
„Диһ һу на вас Србље и Мацаре,
„Сву ћу вашу земљу похарати.

Похарати, огњем попалити.
Кад Латини књигу проучише,
Брже-боље пустише Милоша ,
Дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката. ")

105

29

110

99

о) У котору се приповиједа, да се то ондје догодило,

и још се показује једна кућа, за коју се говори, да је на ономе мјесту, гдје су били банови двори.

38.

5

10

Марко Краљевић и вила. Појездише до два побратима Преко красна Мироча планине, Та једно је Краљевићу Марко, А друго је војвода Милошу, Напоредо језде добре коње, Напоредо носе копља бојна, Један другом бело лице љуби, Од милоште до два побратима ; Паке Марко на Шарцу задрема, Пак беседи побратиму своме : „А мој брате, војвода Милошу! Тешко ме је санак обрвао, „Певај, брате, те ме разговарај.“ Ал' беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко! „Ја би тебе, брате, попевао, „Ал' сам синоћ млого пио вино У планини с вилом Равијојлом, Пак је мене запретила вила, „Ако мене чује да попевам, Ohе мене она устрелити „и у грло и у срце живо.“ Ал' беседи Краљевићу Марко : „Певај, брате, ти се не бој виле „Док је мене Краљевића Марка „И мојега видовита Шарца „И мојега шестоперца златна. “

15

[ocr errors]

99

20

[ocr errors]

25

« PreviousContinue »