Page images
PDF

37.
Милош у Лат и нима.

Боже мили, чуда великога!
Када славни Српски кнез Лазаре
Посла зета Милош-Обилића
У Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше, 5
И господском части угостише,
Па га воде пред бијелу цркву,
Пред бијелу цркву Димитрију,
Пак се вале Латинска господа:
„Гле, видиш ли, војвода Милошу! 10
„Видиш нашу цркву Димитрију,
„Какова је и колика ли је?
„Ви нејмате тaкoвијех цркви.“
Вели њима војвода Милошу:
„Ви сте мудри, господо Латинска, 15
„Јесте мудри, ал” зборите лудо:
„Да ви знате наше намастире,
„Наших славних цара задужбине,
„Какови су и колики ли су!
„Да видите лавру Студеничку 20
„Не далеко од Новог Пазара;
„Да видите Ђурђеве Ступове
„Код Дежеве старијех дворова,
„Задужбине цара Симеуна;
„Да видите чудо невиђено, 25
„Бјел Вилиндар усред горе Свете,

„Задужбину Саве светитеља

„И његова оца Симеуна;
„Да видите Жичу код Мораве
„И код Ибра више Карановца;
„Сопоћане Рашки на извору,
„Задужбине светога Стевана,
„Српског краља првовјенчанога;
„Да видите Папраћу велику
„Виш" Зворника Спречи на извору
„Под високом гором Бороговом,
„Задужбину Вукана жупана;
„Да видите високе Дечане
„Код Призрена града бијелога,
„Задужбину краља Дечанскога;
„Да видите Рачу пребијелу
„Код Сокола украј воде Дрине;
„Да видите лијепу Троношу
„Код Лознице на рјеци Троноши,
„Задужбину браће Југовића;
„Да видите славну Раваницу
„У Ресави ниже Параћина
„На студеној рјеци Раваници,
„Задужбину нашег господара,
„Господара, славног кнез-Лазара;
„И остале Српске намастире,
„Да видите, пак да се дивите,
„Какови су и колики ли су!
„Шта је ваша црква Димитрија?
„Ја ћу вам је сада претуpити
„А из руке тешким буздованом.“
Ал' Латини то не вјероваше,
Но с Милошем они с опкладише

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

У хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована 60
И засука бијеле рукаве,
Пак се моли Богу истиноме:
„Прости, Боже и бијела цркво!
„Да се једном бацим преко тебе: -
„Не ћу на те, него преко тебе.“ 65
Пак потеже перним буздованом,
Буздован се замче у облаке:
Једни веле: „Јесте претурио,“
Други веле: „Није претурио,“
Трећи веле: „Јесте, те високо.“ 70
Кад се врати перни буздоване
Изнад бјеле цркве из облака,
Он удари у банове дворе,
Те полупа срчали чардаке,
И ту уби два банова сина 75
И четири морска џенерала
И дванаест великих властела.
Кад то виђе господа Латинска,
Уватише војводу Милоша,
Бацише га на дно у тамницу. 80
Често Милош кроз прозор погледа,
Не би л' мог”о кога угледати;
Ал” угледа Косту Циганина,
Па га поче Богом братимити:
„Богом брате, Коста Циганине! 85
„Ево тебе три дуката жута,
„Донеси ми један лист хартије,
„Лист хартије књиге без јазије.“
То је Коста за Бога примио,

Донесе му један лист хартије, 90
Лист хартије књиге без јазије,
Милош сједе ситну књигу писат
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа; 95
Све му каза што је и како је,
Кад Лазару ситна књига дође,
И он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пипе,
Те је шаље господи Латинској, 100
У књизи им овако бесједи:
„Чујете ли, господо Латинска!
„Пустите ми мог зета Милоша,
„Подајте му од земље хараче,
„И опкладе хиљаду дуката; 105
„Ако ли га одмах не пустите,
„Вјера моја тако ми помогла!
„Дић ћу на вас Србље и Маџаре,
„Сву ћу вашу земљу похарати.
„Похарати, огњем попалити.“ 110
Кад Латини књигу проучише,
Брже-боље пустише Милоша,
Дадоше му од земље хараче,
И опкладе хиљаду дуката.“)

**) У Котору се приповиједа, да се то ондје догодило, и још се показује једна кућа, за коју се говори, да је на ономе мјесту, гдје су били банови двори.

38.

Марко Краљевић и вила.

Појездише до два побратима
Преко красна Мироча планине,
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је војвода Милошу,
Напоредо језде добре коње, 5
Напоредо носе копља бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима;
Паке Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме: 10
„А мој брате, војвода Милошу!
„Тешко ме је санак обрвао,
„Певај, брате, те ме разговарај.“
Ал' беседи војвода Милошу: -
„А мој брате, Краљевићу Марко! 15
„Ја би тебе, брате, попевао,
„Ал' сам синоћ млого пио вино
„У планини с вилом Равијојлом,
„Пак је мене запретила вила,
„Ако мене чује да попевам, 20
„Оће мене она устрелити
„И у грло и у срце живо.“
Ал' беседи Краљевићу Марко:
„Певај, брате, ти се не бој виле
„Док је мене Краљевића Марка 25
„И мојега видовита Шарца
„И мојега шестопeрца златна.“

« PreviousContinue »