66 60 65 „Проврже се црнијем јагњетом, 70 7. Заручница Ла за Радановића. 5 Угледала, па је беседила: „Сад ћу стати на двор на капију, „Да ја гледам кићене сватове. “ Кад су свати близу двора били, Беседила девојачка мајка: 10 „Иду, ћерко, кићени сватови, „Учије ће дворе улазити? 15 20 25 „Чија ће и мајка дочекати? Мили бабо вином напојити.“ 30 35 40 45 99 50 55 „И на њега грозне сузе рониш?“ Мајка Лази тијо одговара: Ао Лазо, зете несуђени! „Како ћу ти ја весела бити, „Како свате јадна дочекати, „Кад је твоја умрла девојка, „Јуче смо је младу саранили?“ Онда Лазо мајки говорио : „Казуј гробље, гди је укопана, „Да ја видим и мртву девојку.“ Кад је мајка речи разабрала, Беседила Радановић-Лази: „Ја ти гробља не смем казивати, „Јер је код нас чудан адет посто: Кад умире под прстен девојка, Не копа се у то ново гробље, „Већ се баца у то сиње море.“ Кад то чуо Радановић-Лазо, Беседио кићеним сватовма: „Ој сватови, моја браћо драга! „Чекајте ме у беломе двору, „Док отидем на нове пазаре, „Да ја купим свиле свакојаве, „Да ја плетем мрежу шаровиту, „Да ја тражим по мору девојку, „Ил” у мени живо срце пући.“ Кад је Лазо ово беседио, Слушала га танана робиња, Па је њему тијо беседила: „Господару, Радановић-Лазо! „Није твоја умрла девојка, 60 65 70 75 80 85 Већ се она смајком завадила, Ни ограде, ни о винограде; Већ о једну танану кошуљу: „Мајка ohе да остави сину, „А девојка теби да понесе. “ Кад је Лазо речи разабрао, Он беседи куму и деверу: „Ој Бога вам, куме и девере! „Ви идите горе на чардаке, „Доведите лепоту девојку, „У њене јој даре не дирајте, „Јер у мене доста дара има.“ Кад то чуо куме и девере, Послушали Радановић-Лазу: Отидоше на горње чардаке, Доведоше лепоту девојку, Ударе јој ни дирнули нису. Кад су Божји закон савршили, Девојка се са родом опрашта: Љуби оца, љуби стару мајку, Буби браћу и милу сестрицу, Па је мајки онда беседила: „Опрости ми, мила мајко моја ! „Што сам теби, мајко, сагрешила.“ Али мајка куне без престанка: Мила кћери, и тебе не било! „Ни допрла тамо, ни овамо! Већ остала среди горе чарне. Кад девојка речи разабрала, Уд'рише јој сузе од очију. Дигоше се кићени сватови, 90 95 100 22 105 110 115 120 Одведоше леноту девојку. 125 130 135 |