Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

Немојте му сабљу приватати.
Ни ви к Марку близу прилазити:
Може бити, да је љутит Марко;
„Може бити, да је пијан Марко,
„Па вас може с коњем прегазити
„И грднијех, ђецо, оставити ;
„Док уиђе Марко у капију
„И са мном се улице пољуби,
„Ондај Марку коња прифатите,
„А ја ћу га водит” на чардаке. “
Брже слуге отвориш” капију,
и у пољу сусретоше Марка,
Али Марко слуге не гледаше,
Но мимо њих коња прогоњаше,
У капију коња пригоњаше,
У капији коња одјануо,
Аишета војвода Милошу,
Срете Марка побратима свога,
Руке шире, те с улица љубе.
Позивље га Милош на чардаке,
Запе Марко, не ће на чардаке: .
„Не ћу тебе, побро, на чардаке,
„Немам каде, побро, гостовати;
„Но ал” чујеш, али и не чујеш
„У Призрену у бијелу граду
„Поглавицу Леку капетана,
„И у Леке чудно чудо кажу, .
„Чудно чудо, Росанду ћевојку,
„Што је земље на четири стране,
„Бутун земље Турске и каурске,
„Да јој друге у сву земљу нема

[blocks in formation]

Ни бијеле буле ни влахиње, „Нити има танане Латинке;

115 „Ко ј видио вилу на планини, „Ни вила јој, брате, друга није; „A њу Фале, а ни нас не куде, „А данас смо оба побратими, „Десили се оба нежењени;

120 „Гори нам се, брате, посмијаше, „И гори се од нас иженише, „Иженише и пород имаше, „Ми остасмо, брате, за укора; „Ми имамо трећег побратима,

125 „Крилатога Рељу у Пазару „Више Рашке, више воде ладне, „Ми смо браћа вјерна од постања; „Но с обуци, што се можеш љепше, „И понеси блага неколико, „Понес” златан прстен на ђевојку, . „Позваћемо Рељу Крилатога, „Кад одемо здраво у Призрена, „Нек нас види Лека и ђевојка, „Нека пође, за кога јој драго: „Један да је хитар ђувеглија, А двојица да су два ђевера, „С Леком да смо главни пријатељи.“ Зачу Милош, и мило му било Оставио у авлиjи Марка,

140 Милош оде на танке чардаке, Те облачи дивно одијело: Самур-калпак и чекрк-челенку, А на себе три ката хаљина,

135

[ocr errors]

имо

145

150

155

и пригрну коласту аздију,
Које данас ни украља нема,
Отишло је тридест ћеса блага
Док изнутра уд'рио поставу,
А с лица јој ни хесапа нема,
Ту је млого благо сатрошено;
А слуге му ждрала изведоше.
Док с обуче војвода Милошу,
Ал' се Марко вина напојио,
Попио је раван чабар вина,
Другим чабром коња напојио.
Ја да ти је оком погледати,
Погледати војводу Милоша!
Весео ти Марко Ђувеглија
Код овога војводе Милоша ?)!
У висину да већега нема,
У плећима поширега нема,
Како ми је лице у јунака !
Каке ли су очи обадвије !
Какви ли су они мрки брци!
Танки брци пали на рамена ;
Благо оној, која ће га узет” !
Добријех се коња дофатише,
Отидоше равној Дмитровици,
Спуштише се ка Јењи Пазару
Покрај Рашке под Рељине дворе.

160

165

170

3)

Весео ти Марко Ђувеглија

„Код овога Војводе Милоша !“ значн: Нишша је Марко према Милошу. Ова ријеч весео може се и у гөвору чути у овоме смислу.

175

Р

180

185

Виђе Реља, срете побратиме,
Руке шире, у лица се љубе,
У капију коње разјахаше,
Хитре слуге коње прифатише;
Позивље их Реља на чардаке,
Не шће Марко, но Рељи бесједи:
„Ми не ћемо, побро, на чардаке,
Ни на чардак, ни на танку кулу;
Све му каза, куд су походили:
„Хајде Реља, хајде побратиме,
„Ми ћемо те мало почекати,
„Oђени се, што се можеш љепше,
„Нек ти слуге коња оседлају.“
Реља био једва дочекао.
Ја да ти је оком погледати,

.
Кад с обуче један крилат јунак !
Но да видиш дивна фувеглије,
Бувеглије, Реље Крилатога!
Није шала један крилат јунак!
Није шала крила и окриље!
А јадан ти према њему Марко!
ијадан ти Милош војевода!
Виловита коња појахао;
Ударише пољем широкијем
Покрај Рашке, покрај воде ладне,
На бродове води ударише,
Пријеђоше воду Јошаницу,
Седамдесет и седам бродова,
Фатише се села Колашина,
Спуштише се равној Метохији,
На Сеновца села ударише,

190.

195

200

КО

ila Сеновца и пак Ораховца,
Метохију равну пријеђоше ,
Фатише се поља Призренекога
Испод Шаре високе планине.

205
Подалеко у пољу биjaxy,
А виђе их Лека капетане,
Пак довати дурбин од биљура,
Да погледне, ко је и откуд је,
Ели види Лека капетане

210
Ваљаане **) коње и јунаке;
Како дурбин на око турио,
Позна Лека три Српске војводе,
Позна Лека, за чудо му било,
и мало се Лека препанно

215 Викну Лека из бијела грла , : Викну Лека и призивље слуге: „Слуге моје! отвор'те капију, „Слуге моје! пољу похитајте, Иду к мене три Српске војводе, 220 „Ништа не знам, шта је и како је, „Ништа не знам, јел' нам земља мирна.“ Брже слуге отвориш” капију, Подалеко пољу излазише, Поклонише с' до земљице црне, 225 Ал' војводе слуге не гледају, У капију коње угонише, Тада слуге њима допадоше,

Ал

33) У ваљаане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да

се испуни стих, као у књизи I. у пјесми 699 на страни 513 у дваа.

« PreviousContinue »