Page images
PDF
EPUB

„Немојте му сабљу приватати.
„Ни ви к Марку близу прилазити :
Може бити, да је љутит Марко,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

99

,Може бити, да је пијан Марко,

66

Па вас може с коњем прегазити
„И грднијех, ђецо, оставити;
„Док уиђе Марко у капију
И са мном се у лице пољуби,
Ондај Марку коња прифатите,
А ја ћу га водит на чардаке.
Брже слуге отвориш капију,
И у пољу сусретоше Марка,
Али Марко слуге не гледаше,
Но мимо њих коња прогоњаше,
У капију коња пригоњаше,
У капији коња одјануо,

А ишета војвода Милошу,
Срете Марка побратима свога,
Руке шире, те с у лица љубе.
Позивље га Милош на чардаке,
Запе Марко, не ће на чардаке:
"Не ћу тебе, побро, на чардаке,
„Немам каде, побро, гостовати ;
"Но ал' чујеш, али и не чујеш
„У Призрену у бијелу граду
„Поглавицу Леку капетана,
„И у Леке чудно чудо кажу,
„Чудно чудо, Росанду ђевојку,
„Што је земље на четири стране,
„Бутун земље Турске и каурске,
„Да јој друге у сву земљу нема

85

90

95

100

105

110

[ocr errors]

„Ни бијеле буле ни влахиње,
Нити има танане Латинке;
„Кој видио вилу на планини,
„Ни вила јој, брате, друга није;
„А њу фале, а ни нас не куде,
„А данас смо оба побратими,
„Десили се оба нежењени;
„Гори нам се, брате, посмијаше,
„И гори се од нас иженише,
„Иженише и пород имаше,
„Ми остасмо, брате, за укора;
Ми имамо трећег побратима,
„Крилатога Рељу у Пазару

[ocr errors]
[ocr errors]

Више Рашке, више воде ладне,

115

120

125

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

99

, Позваћемо Рељу Крилатога,

„Кад одемо здраво у Призрена,
„Нек нас види Лека и ђевојка,
„Нека пође, за кога јој драго:
„Један да је хитар ђувеглија,
„А двојица да су два ђевера,

„С Леком да смо главни пријатељи."

99

Зачу Милош, и мило му било

Оставио у авлији Марка,

Милош оде на танке чардаке,
Те облачи дивно одијело:
Самур-калпак и чекрк-челенку,
А на себе три ката хаљина,

135

140

И пригрну коласту аздију,
Које данас ни у краља нема,
Отишло је тридест ћеса блага
Док изнутра уд'рио поставу,
А с лица јој ни хесапа нема,
Ту је млого благо сатрошено;
А слуге му ждрала изведоше.
Док с обуче војвода Милошу,
Ал' се Марко вина напојио,
Попио је раван чабар вина,
Другим чабром коња напојио.
Ја да ти је оком погледати,
Погледати војводу Милоша !
Весео ти Марко Ђувеглија
Код овога војводе Милоша *")!
У висину да већега нема,
У плећима поширега нема,
Како ли је лице у јунака!
Каке ли су очи обадвије!
Какви ли су они мрки брци!
Танки брци пали на рамена ;
Благо оној, која ће га узет'!
Добријех се коња дофатише,
Отидоше равној Дмитровици,
Спуштише се ка Јењи Пазару
Покрај Рашке под Рељине дворе.

32)

145

150

155

160

165

· 170

[blocks in formation]

,,Код овога Војводе Милоша !"

значи: Нишша је Марко према Милошу. Ова ријеч

весео може се и у говору чути у овоме смислу.

Виђе Реља, срете побратиме,
Руке шире, у лица се љубе,
У капију коње разјахаше,
Хитре слуге коње прифатише;
Позивље их Реља на чардаке,

175

Не шће Марко, но Рељи бесједи:

Ми не ћемо, побро, на чардаке,

„Ни на чардак, ни на танку кулу;“ Све му каза, куд су походили:

[ocr errors]
[ocr errors]

„Хајде Реља, хајде побратиме,

Ми ћемо те мало почекати,

„Ођени се, што се можеш љепше,
„Нек ти слуге коња оседлају.“
Реља био једва дочекао.

Ја да ти је оком погледати,
Кад с обуче један крилат јунак!
Но да видиш дивна ђувеглије,
Бувеглије, Реље Крилатога !
Није шала један крилат јунак!
Није шала крила и окриље!
А јадан ти према њему Марко!
И јадан ти Милош војевода!
Виловита коња појахао;
Ударише пољем широкијем

Покрај Рашке, покрај воде ладне,
На бродове води ударише,
Пријеђоше воду Јошаницу,
Седамдесет и седам бродова,
Фатише се села Колашина,
Спуштише се равној Метохији,
На Сеновца села ударише,

180

185

190.

195

200

33

На Сеновца и пак Ораховца,
Метохију равну пријеђоше,
Фатише се поља Призренскога
Испод Шаре високе планине.
Подалеко у пољу бијаху,
А виђе их Лека капетане,
Пак довати дурбин од биљура,
Да погледне, ко је и откуд је,
Ели види Лека капетане
Ваљаане *o) коње и јунаке;

33

Како дурбин на око турио,
Позна Лека три Српске војводе,
Позна Лека, за чудо му било,
И мало се Лека препануо
Викну Лека из бијела грла,
Викну Лека и призивље слуге:
„Слуге моје! отвор'те капију,
„Слуге моје! пољу похитајте,
„Иду к мене три Српске војводе,
„Ништа не знам, шта је и како је,
„Ништа не знам, јел нам земља мирна.

[ocr errors]

Брже слуге отвориш капију,

Подалеко пољу излазише,

Поклонише с до земљице црне,

Ал војводе слуге не гледају,

У капију коње угонише,
Тада слуге њима допадоше,

66

205

210

215

220

225

3) У ваљаане (мјесто ваљане) једно је а уметнуто да се испуни стих, као У књизи І. у пјесми 699 на страни 513 у дваа.

« PreviousContinue »