Page images
PDF
EPUB

Витезове коње прифатише ;
Аишета Лека капетане,

230
У авлиjи три војводе срете,
Руке шире, те с улица љубе,
За јуначко питају се здравље,
За биле се руке увaтише,
Иду, брате, на танке чардаке.

235 Кад дођоше врху на чардаке, Кудгоћ Марко земљу проходио , Ни чему се није зачудио, Ни се Марко од шта застидио, Ту с зачуди Марко и застиђе, 240 Кад у Леке сагледа чардаке и Лекину виђе госпоштину. Од шта беше на чардак” простирка ? Бјеше чоха чардаку до врата, А по чоси лијепа кадиФа.

245 Но каки су у Леке душеци ! Каки ли су под главу јастуци! Све од суха злата исплетени. По чардаку млоги чивилуци, Те се вјеша господско оруже,

250 Чивилуци од бијела сребра ; Што биjаху на чардак” столови, Столови су од бијела сребра, А јабуке од сухога злата. На чардаку на лијеву страну

255 Ту бијаше совра постављена , Низа совру вино наточено, узлаћене купе напуњено, Уврх совре једна купа сједи,

260

265

270

Купа бере девет литар вина,
Ал' је купа од сухога злата,
То је купа Леке капетана;
Томе се је Марко зачудио.
Позивље их Лека капетане,
У врх совре мјесто начинио,
Војводе је једва дочекао.
Онда хитре допадоше слуге,
Те са совре купе подигоше,
У руке их даше војводама,
А најпрвом господару своме,
Господару Леки капетану.
Доста бјеше вина издобила
и у совру сваке госпоштине
и од млого руку ђаконије.
Пише вино па и зачамаше
Од неђеље опет до неђеље.
Марко често оком погледује,
Погледује оба побратима,
А који ће Леки поменути,
Проговорит” ријеч за ђевојку;
Како Марко у њих погледује,
Он” преда се у земљицу црну:
Није ласно Леки поменути,
Онакоме главноме јунаку!
Кад се Марко виђе на невољи,
За невољу ријеч проговори:
„Поглавице, леко капетане !
Ми сиђесмо и ми писмо вино,
освачему, Леко,

Леко, бесједисмо,
Све те гледам, све те ослушкујем,

275

280

285

[ocr errors]

290

„А кад ћеш ме, леко, приупитат",
„Што смо даљну земљу проходили
„И ми наше коње уморили,
А ти, Леко, не шће да упиташ.
Удари се јунак на јунака,

295 Удари се памет на памецу, Те му Лека чудно одговара: „0 војводо, Краљевићу Марко! „Како бих те, брате, упитао, „Кад си, Марко, давно иштетио,

300 „Што почешће к мене не идете, „Да сза лако здравље упитамо „И ми рујна вина напојимо, „И видимо, је” нам земља мирна? „Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама.“ 305 с ријечима дочекао Марка, За дуго му Марко не мучао, Но му другу Марко проговара: „Све је тако, Леко капетане! Ал' ти другу хоћу бесједити,

310 „Бесједити, а доста је стидно: Нама тешки гласи досадише „А у тебе чудо казујући, Чудно чудо, поноситу Росу, „Што је земље на четири стране,

315 „Бутун Босне и Уруменлије, „Што је Шама и што је Мисира, „Афолије и Анадолије, И влашкијех седам краљевина, „Да јој друге у сву земљу није; 320 „A њу Фале, а и нас не куде;

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Ми смо дошли, Леко капетане, „Да у тебе просимо ћевојку. „Сва тројица јесмо побратими, „Сва тројица јутрос нежењени;

325 „Подај сестру за кога ти драго, „Бирај зета, кога тебе драго: „Један да је хитар фувеглија, „А двојица да су два ђевера, „С тобом да смо главни пријатељи.“ 330 Плану Лека, па се намрдио: Прођи ме се, војевода Марко! Немој прстен вадит” на ђевојку, Ни вадити просачку буклију: „Што сам јунак у Бога желио,

335 То сам данас једва дочекао, „Да ја стечем таке пријатеље; „Ал' да тебе једну муку кажем: „Што си чуо, ти војвода Марко, „Да љепоте не има ћевојци,

340 Истина је баш што људи кажу; „Ал' је сестра моја самовољна, „Не боји се ни кога до Бога, „А за брата ни хабера нема: „Седамдесет и четири просца

345 „Што су сестри дослен доходила, Сваком сестра находи махану, „Код просаца брата застидила; „Не смијем ти прстен приватити Ни попити просачку буклију,

350 „Ако сестра сјутра не шће поћи, Како ћу ти онда одговорит?“

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Грохотом се Марко насмијао, Па ти Леки ријеч проговара: „Авај Лека! весела ти мајка! ) 355 А какав би био старјешина „Те судити једном земљом равном, „Па се тебе сестра не бојати! „Кунем ти се и Богом и вјером, „Да је моја у Прилипу моме,

360 „Па кад она не би послушала „Ја бих њене руке осјекао, „Ил” њезине очи извадио. „А чујеш ли, Леко капетане! „Ако с бојиш миле секе твоје,

365 „Молим ти се, као старијему, „Ну отиди на бијелу кулу, „Иди, Лека, ђе ти сједи сека, Те се моли, доведи је амо, Нека она сагледа војводе,

370 „Белфи досле није ни виђела ; „Твоју сестру, Лека, ослободи, „Нека пође, за кога јој драго, „А ми браћа кавге не имамо : „Један да је ђувеглија њезин,

375 „А двојица да су два ђевера, „С тобом да смо красни пријатељи.“ Скочи Лека, ријеч не порече , Оде Лека на високу кулу, Те Росанди сестри казиваше :

380 „Хајде, селе, поносита Росо!

[ocr errors]

22.

34) и овдје весела значи готово жалосна.

« PreviousContinue »