Витезове коње прифатише; Од шта бјеше на чардак простирка? А по чоси лијепа кадифа. Но каки су у Леке душеци! 230 235 240 245 250 255 Купа бере девет литар вина, 99 Ми сиђесмо и ми писмо вино, „О свачему, Леко, бесједисмо, 260 265 270 275 280 285 Све те гледам, све те ослушкујем, 290 „А кад ћеш ме, Леко, приупитат’, 99 66 "А ти, Леко, не шће да упиташ. ,, 99 „Ал ти другу хоћу бесједити, Бесједити, а доста је стидно: „Што је земље на четири стране, „Бутун Босне и Уруменлије, 315 „Што је Шама и што је Мисира, „Аһолије и Анадолије, „И влашкијех седам краљевина, „Да јој друге у сву земљу није; "А њу фале, а и нас не куде; 320 Ми смо дошли, Леко капетане, „Да у тебе просимо ђевојку. Сва тројица јесмо побратими, „Сва тројица јутрос нежењени; „Подај сестру за кога ти драго, „Бирај зета, кога тебе драго: „Један да је хитар ђувеглија, „А двојица да су два ђевера, 66 325 335 „С тобом да смо главни пријатељи. “ 330 Плану Лека, па се намрдио: „Прођи ме се, војевода Марко! „Немој прстен вадит' на ђевојку, Ни вадити просачку буклију: „Што сам јунак у Бога желио, „То сам данас једва дочекао, „Да ја стечем таке пријатеље; „Ал да тебе једну муку кажем: „Што си чуо, ти војвода Марко, "Да љепоте не има ђевојци, „Истина је баш што људи кажу; "Ал' је сестра моја самовољна, ,,Не боји се ни кога до Бога, А за брата ни хабера нема: Седамдесет и четири просца Што су сестри дослен доходила, ,,Сваком сестра находи махану, „Код просаца брата застидила; „Не смијем ти прстен приватити „Ни попити просачку буклију, „Ако сестра сјутра не шће поћи, „Како ћу ти онда одговорит?" 340 345 350 Грохотом се Марко насмијао, 34 „Те судити једном земљом равном, Па кад она не би послушала, „Ја бих њене руке осјекао, „Ил' њезине очи извадио. "А чујеш ли, Леко капетане! „А „Ако с бојиш миле секе твоје, Белћи досле није ни виђела; Твоју сестру, Лека, ослободи, „Нека пође, за кога јој драго, "А ми браћа кавге не имамо : „Један да је ђувеглија њезин, „А двојица да су два ђевера, „С тобом да смо красни пријатељи.“ Скочи Лека, ријеч не порече, Оде Лека на високу кулу, Те Росанди сестри казиваше : „Хајде, селе, поносита Росо! 34) И овдје весели значи готово жалосна. 355 360 365 370 375 380 |