Page images
PDF
EPUB

230

235

240

Витезове коње прифатише;
Аишета Лека капетане,
У авлиjи три војводе срете,
Руке шире, те с улица љубе,
За јуначко питају се здравље,
За биле се руке увaтише,
Иду, брате, на танке чардаке.
Кад дођоше врху на чардаке,
Кудгоћ Марко земљу проходио,
Ни чему се није зачудио,
Ни се Марко од шта застудио,
Ту с зачуди Марко и застиђе,
Кад у Леке сагледа чардаке,
и Лекину виђе госпоштину.
Од шта бјеше на чардак” простирка ?
Бјеше чоха чардаку до врата,
А по чоси лијепа кадифа.

:
Но каки су у Лепке душеци!
Каки ли су под главу јастуци!
Све од суха злата исплетени.
По чардаку млоги чивилуци,
Бе се вјешта господско оруже,
Чивилуци од бијела сребра;
Што биjаху на чардак” столови,
Столови су од бијела сребра,
А јабуке од сухога злата.
На чардаку на лијеву страну
Ту бијаше совра постављена ,
Низа совру вино наточено,
У злаћене купе напуњено,
У врх совре једна купа сједи,

[merged small][merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

Купа бере девет литар” вина, Ал' је купа од сухога злата, То је купа Леке капетана; Томе се је Марко зачудио. Позивље их Лека капетане, Уврх совре мјесто начинио, Војводе је једва дочекао. Онда хитре допадоше слуге, Те са совре купе подигоше, у руке их даше војводама, А најпрвом господару своме, Господару Леки капетану. Доста бјеше вина издобила и усовру сваке госпоштине и од млого руку ђаконије. Пише вино па и зачамаше од неђеље опет до неђеље. Марко често оком погледује, Погледује оба побратима, А који ће Леки поменути, Проговорит” ријеч за ђевојку; Како Марко у њих погледује, Он предa сe у земљицу црну: Није ласно Леки поменути, Онакоме главноме јунаку! Кад се Марко виђе на невољи, За невољу ријеч проговори: „Поглавице, леко капетане ! „Ми сиђесмо и ми писмо вино, „0 свачему, Леко, бесједисмо, „Све те гледам, све те ослушкујем,

275

280

285

290

„А кад ћеш ме, леко, приупитат",
„Што смо даљну земљу проходили
„И ми наше коње уморили,
А ти, Леко, не шће да упиташ.“
Удари се јунак на јунака,

295 Удари се памет на памецу, Те му Лека чудно одговара: „0 војводо, Краљевићу Марко! „Како бих те, брате, упитао, „Кад си, Марко, давно иштетио, 300 „Што почешће к мене не идете, „Да c за лако здравље упитамо „И ми рујна вина напојимо, И видимо, јел' нам земља мирна? „Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама.“ 305 с ријечима дочекао Марка, За дуго му Марко не мучао, Но му другу Марко проговара: „Све је тако, Леко капетане! „Ал' ти другу хоћу бесједити,

310 „Бесједити, а доста је стидно: „Нама тешки гласи досадише „А у тебе чудо казујући, „Чудно чудо, поноситу Росу, „Што је земље на четири стране, 315 „Бутун Босне и Уруменлије, „Што је Шама и што је Мисира, „Афолије и Анадолије, „И влашкијех седам краљевина, „Да јој друге у сву земљу није;

320 „A њу Фале, а и нас не куде;

1

[ocr errors]

)

„Ми смо дошли, Леко капетане, „Да у тебе просимо ћевојку. „Сва тројица јесмо побратими, „Сва тројица јутрос нежењени; 325 „Подај сестру за кога ти драго, „Бирај зета, кога тебе драго: „Један да је хитар ђувеглија, „А двојица да су два ђевера, „С тобом да смо главни пријатељи.“ 330 Плану Лека, па се намрдио: „Прођи ме се, војевода Марко! „Немој прстен вадит” на ђевојку, „Ни вадити просачку буклију: „Што сам јунак у Бога желио,

335 „То сам данас једва дочекао, „Да ја стечем таке пријатеље; „Ал' да тебе једну муку кажем: „Што си чуо, ти војвода Марко, „Да љепоте не има ћевојци,

340 „Истина је баш што људи кажу; „Ал' је сестра моја самовољна, „Не боји се ни кога до Бога, „А за брата ни хабера нема: „Седамдесет и четири просца „Што су сестри дослен доходила, „Сваком сестра находи махану, „Код просаца брата застидила; „Не смијем ти прстен приватити „Ни попити просачку буклију,

350 „Ако сестра сјутра не шће поћи, „Како ћу ти онда одговорит??“

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

N

Пиле

365

Грохотом се Марко насмијао, с Па ти Леки ријеч проговара: „Авај Лека! весела ти мајка! *) „А какав би био старјешина „Те судити једном земљом равном, „Па се тебе сестра не бојати! „Кунем ти се и Богом и вјером, „Да је моја у Прилипу моме, „Па кад она не би послушала, „Ја бих њене руке осјекао, „Ил њезине очи извадио. "А чујеш ли, Леко капетане! „Ако с' бојиш миле секе твоје, „Молим ти се, као старијему, . „Ну отиди на бијелу кулу, „Иди, Лека, ђе ти сједи сека, „Те се моли, доведи је амо, „Нека она сагледа војводе,

. „Белфи досле није ни виђела; „Твоју сестру, Лека, ослободи, „Нека пође, за кога јој драго, „А ми браћа кавге не имамо: „Један да је ђувеглија њезин, „А двојица да су два ђевера, „С тобом да смо красни пријатељи.“ Скочи Лека, ријеч не порече, Оде Лека на високу кулу, Те Росанди сестри казиваше : „Хајде, селе, поносита Росо!

[merged small][ocr errors][ocr errors]

3*) и овдје весела значи готово жалосна.

« PreviousContinue »