Page images
PDF
EPUB

„Хајде, селе, на танке чардаке,
„Запало ти у вијеку твоме,
„Да обираш три Српске војводе,
„Што их данас у свијету нема,
„Да ти братац стече пријатеље,
„А ти, селе, да с удомиш дивно.“
Сестра брату ријеч проговара:

„Хајде, брале, на танке чардаке,

385

395

„Те пиј шњима вино и наздрављај, 390
„Ето сестре на танке чардаке."
Оде Лека одмах к војводама,
Те сјеђаху браћа на чардаку,
Стаде звека висока чардака,
Зазвечаше ситни басамаци,
Потковице ситне на папучам',
Ал ето ти буљук ђевојака,
Међу њима Росанда ђевојка;
А кад Роса дође на чардаке,
Сину чардак на четири стране
Од њезина дивна одијела,

400

Од њезина стаса и образа.
Погледнуше три Српске војводе,

Погледнуше, па се застидише,

Заисто се Роси зачудише.

405

Млого Марко чуда сагледао,
И виђао виле на планини,
И имао виле посестриме,
Ни од шта се није препануо,
Ни сода шта Марко застидио;
Баш се Роси бјеше зачудио,
И од Леке с' мало застидише,

410

Погледнуше у земљицу црну.
А то гледа Лека капетане,
Гледа сестру, погледа војводе,
Не ће л' који јунак проговорит

Јали шњиме, јал' с танком ђевојком;
А кад виђе, ђе војводе муче,
Он ти сестру разумљује своју:
„Бирај, селе, кога тебе драго
„А од ове три војводе младе:
„Ти ако си, сестро, наумила
„Узет, секо, доброга јунака,
„Који ће нам образ освјетлати,
„Освјетлати на сваком мегдану,
„На мегдана сваког излазити,
„Узми, селе, Краљевића Марка,
„Хајде шњиме у Прилипа града,
Тамо тебе лоше бити не ће;

[ocr errors]

„Ако ли си, селе, наумила

„Узет, селе, дилбера јунака,

99

Коме снаге и љепоте нема,

„Нити има стаса и образа

[ocr errors]

У свој земљи на четири стране, „Узми, селе, војводу Милоша,

„Хајде шњиме ка пољу Косову,

[ocr errors]

Ни тамо ти лоше бити не ће;

„Ако ли си, сестро, наумила,
„Да ти узмеш крилата јунака,
„Да га грлиш, а да се поносиш,
„Узми, селе, Рељу Крилатога,
„Хајде шњиме ка Јењи Пазару,
Ни тамо ти лоше бити не ће."

[ocr errors]

415

420

425

430

435

440

Ја кад зачу Росанда ђевојка,

По длану се дланом ошинула,

Звекну чардак на четири стране,
Грдну Роса ријеч. започела:

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

445

450

„А не могу свој Призренској земљи,

„Ја на коме држи капетанство,

„На манитом Леки капетану!

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Камо памет? ти је не имао !

„А у што си, брате, преумио?
„На што си се данас преварио ?
Вољела бих с’једу косу плести
„У Призрену, нашој царевини,
„Но ја поћи у Прилипа града,
„Маркова се називати љуба;
„Јел је Марко Турска придворица,
Са Турцима бије и сијече,

99

„Ни ће имат гроба ни укопа,

[ocr errors]

35

"Ни ће с Марку гроба опојати.
„Што ће мене код љепоте моје,
„Бидем љуба Турске придворице? “)
"Ни ту ти се не бих ражљутила,
„Бе се вараш Марку рад' јунаштва,
„Но се на те јесам ражљутила,
Шта с видио, шта си смиловао
„А на томе војводи Милошу,

[ocr errors]

455

460

465

470

35) У овоме је стиху из почетка изостављено да, да не би један слог био више.

„Бе је виђен, ђе је снажан јунак;
„Јеси л' чуо, ђе причају људи,
„Бе; Милоша кобила родила,
„А некака сура бедевија,

„Бедевија, што ждријеби ждрале,

475

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

480

99

[ocr errors]

„Ни ту ти се не бих ражљутила,
„Но се јесам, брате, ражљутила,
Што ми кажеш Рељу Крилатога.
„Камо памет? ти је изгубио!
„Камо језик? њим не говорио !
„Што ти, брате, Рељу не упита,
„Од кога је ђела и кољена,
„Ко ли отац, коʻл' његова мајка?
„Ја сам чула, ђе причају људи,
„Да је Реља Пазарско копиле,
„Нашли су га јутру на сокаку,
„Јеђупкиња њега одојила,

[ocr errors]

С тога има крила и окриље.
„Не ћу томе поћи ни једноме.“
То изрече, оде низ чардаке.
Запали се образ од образа,
А застиди јунак од јунака.
Плану Марко, као огањ живи,
Па поскочи на ноге лагане,
Фати бритку сабљу с чивилука,
Шћаше Леки главу да укине;
Милош скочи, те уфати Марка,
У руке му сабљу уфатио:

485

490

495

500

[ocr errors]

„К себе руке, Краљевићу Марко!

Остав сабљу, да је Бог убије! „Бил оваког брата иштетио, „Који нас је красно дочекао, „А са једне грдне копилице,

[ocr errors]

И сву Леки земљу расплакао ?“
Не да Милош Леки кидисати.
Виђе Марко, па се досјетио,
Не шће њему сабљу отимати,
Но погледну пињал за појасом,
Па потрча низ танке чардаке;
Кад се Марко земље доватио
И на земљи камене калдрме
Али Роса близу куле била,
Опколиле Росанду ђевојке,
Држе скуте и држе рукаве,
Виђе Марко, па из грла викну :
„О ђевојко, поносита Росо!
"А тако ти те младости твоје!
„Ну одбаци од себе ђевојке,
„А обрни к мене твоје лице,

[ocr errors]

Е се, Росо, јесам застидио

„На чардаку од брата твојега,

[ocr errors]

Те те, Росо, добро не сагледах, „А кад дођем у Прилипа града, "Хоће мене сестра досадити „Питајући:,,,, , Каква бјеше Роса? „Обрни се, да ти виђу лице. “ А ђевојка одћушну ђевојке, Поврати се и обрну лице:

Виђи, Марко, и сагледај Росу."

66

505

510

515

520

525

530

« PreviousContinue »