Page images
PDF
EPUB

Бутит Марко, па се придрнуо, Једном крочи и далеко скочи,

535 и за руку дофати ћевојку, Остар пињал вади од појаса, Те јој десну осијече руку, Осјече јој руку до рамена, Десну руку даде у лијеву,

540 А пињалом очи извадио, Па их зави у свилени јаглук, Па јој тури у десно њедарце, Па јој Марко ријеч проговара: „Бирај саде, Росанда ђевојко! 545 „Бирај саде, кога тебе драго: „Ја ти драго Турску придворицу, „Ја ти драго Кобилић-Милоша, „Ја ти драго Рељу копилана.“ Пишти Роса, далеко се чује,

550 Свога брата Леку помињаше: „А мој брате, Лека капетане! „Та л' не видиш, ђе погибох лудо „Од силнога Краљевића Марка ? Чује Лека на танке чардаке,

555 Мучи Лека, како камен студен, Не смијаше ништа проговорит", Јел и Лека може погинути. Викну Марко, не шће на чардаке, Вивну Марко оба побратима:

560 „Хајте, браћо, к земљи низ чардаке, „Понес'те ми сабљу у рукама, „Земан дође, да ми путујемо.“ Побратими Марка послушаше,

Аб

[ocr errors]

Допадоше к земљи и калдрми,
Под чардаком Марко сабљу паше,
На добре се коње довaтише,
Отидоше пољем широкијем;
Оста Лека, како камен студен,
Оста Роса грдна кукајући.

[ocr errors]

41. Дјевојка надмудрила Марка. Сиротује сирота девојка: Каде руча, она не вечера, Кад састави ручак и вечеру, Онда јој је руа недостало; Ал' је за то добре среће била : Испроси је краљевићу Маріо, А препроси војевода Јанко, Прстен дао Уступчићу Павле. Дигоше се сва три младожење, Сваки води иљаду сватова, Право иду двору девојачком: Напред Марко, а за Марком Јанко, А за Јанком Уступчићу Павле. Осврте се Краљевићу Марко, Па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко? „Што с толике свате потрудио „И толике коње поморио, „Кад то није за тебе девојка, „Већ за мене Краљевића Марка?“ Јанко ћути, ништа не говори,

[merged small][merged small][ocr errors]

Већ с окрену к уступчић у Павлу,
Па је њему тијо беседио:
„Куд си ми се подигао, Павле ?
„Што с толико свате потрудио •
„И толике коње поморио?
„Нит” је твоја, ни моја девојка,
„Већ сокола Краљевића Марка. “
Павле ћути, ништа не говори,
Веће језди напред пред сватови.
Кад су били близу бела двора,
Далеко и угледала мајка,
Весела је пред њи ишетала
и господско коло изводила,
По тројицу у двор уводила:
Сади кума једног до другога,
Старог свата једног до другога,
Младожењу једног до другога;
Па се онда сватом окренула:
„Ви остали киһени сватови!
„Изволите, добри пријатељи!“
Кад се свати мало одморише,
Подиже се Краљевићу Марко,
Па извади сабљу димишһију,
Па је метну себи на колена,
и Јанку се онда окренуо,
Па је њему тијо говорио:
Чујеш ли ме, војеводо Јанко!
И ти шњиме Уступчићу Павле!
„Извадимо три златне јабуке,
„Положимо три златна прстена,
„Нек изведу лепоту девојку,

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

„Нека бира, чију ће јабуку,
„Ил' јабуку, или прстен златан:
„Машила се за коју јој драго,
„Онога је лепота девојка.“
Ту су Марка ома послушали:
Извадише три златне јабуке,
Положише три златна прстена,
Изведоше лепоту девојку,
Па говори Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, лепото девојко,
„Саде бирај, чију ћеш јабуку,
„Ил' јабуку, или прстен златан. “
Кад девојка речи разабрала,
Сирота је, ал' је мудра била,
Беседила Краљевићу Марку:
„Богом куме, Краљевићу Марко!
„Стари свате, војеводо Јанко!
„И остали кићени сватови!
„Богом браћо, добри пријатељи!
„Јабука је дечина забава,
„А прстен је јуначка белега;
„Ја ћу поћи за уступчић-Павла. “
Кад је Марко речи разабрао,
Цикну Марко, као горско звере,
Удари се руком по колену,
Па беседи сироти девојки:
„Кучко једна, сирото девојко!
„Мор'о те је кoгoд научити,
„Веће казуј, ко те научио ?
Одговара сирота девојка :
„Мили куме, Краљевићу Марко!

[ocr errors]

„Твоја ме је сабља научила. “
Тад” се Марко на њу насмејао,
Па је њојзи тијо беседио:
„Срећа твоја, лепото девојко!
„Што се ниси јабуке машила,
„Ил' јабуке, ил” прстена златна,
„Вера моја тако ми помогла!
„Обе би ти одсекао руке;
„Нити би се наносила главе,
„Ни на глави зеленога венца.“

[ocr errors]

42.

Марко Краљевић и Вуча ұенерал

Или грми, ил' се земља тресе?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:

Шенлук чини Вуча ценерале,
Јер је Вуча шиһар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно утавницу,
Бено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио

15

« PreviousContinue »