Page images
PDF
EPUB

Бутит Марко, па се придрнуо,
Једном крочи и далеко скочи,

535 и за руку дофати ђевојку, Остар пињал вади од појаса, Те јој десну осијече руку, Осјече јој руку до рамена, Десну руку даде у лијеву,

540 А пињалом очи извадио, Па их зави у свилени јаглук, Па јој тури у десно њедарце, Па јој Марко ријеч проговара: „Бирај саде, Росанда ћевојко!

545 „Бирај саде, кога тебе драго: „Ја ти драго Турску придворицу, „Ја ти драго Кобилић-Милоша, , „Ја ти драго Рељу копилана.“ Пишти Роса, далеко се чује,

550 Свога брата Леку помињаше : „А мој брате, Лека капетане! Та л' не видиш, ђе погибох лудо „Од силнога Краљевића Марка ?“ Чује Лека на танке чардаке,

555 Мучи Лека, како камен студен, Не смијаше ништа проговорит", Јел и Лека може погинути. Викну Марко, не шће на чардаке, Вивну Марко оба побратима :

560 Хајте, браћо, к земљи низ чардаке, „Понес'те ми сабљу у рукама, „Земан дође, да ми путујемо.“ Побратими Марка послушаше,

565

Допадоше к земљи и калдрми,
Под чардаком Марко сабљу паше,
На добре се коње довaтише,
Отидоше пољем широкијем;
Оста Лека, како камен студен,
Оста Роса грдна кукајући.

570

41.

Дјевојка надмудрила Марка.
Сиротује сирота девојка :
Каде руча, она не вечера,
Кад састави ручак и вечеру,
Онда јој је руа недостало;
Ал' је за то добре среһе била :

5
Испроси је краљевићу Марино,
А препроси војевода Јанко,
Прстен дао У ступчићу Павле.
Дигоше се сва три младожење,
Сваки води иљаду сватова,

10 Право иду двору девојачком: Напред Марко, а за Марком Јанко, А за Јанком Уступчићу Павле. Осврте се Краљевић у Марко, Па беседи војеводи Јанку:

15 „Куд си ми се подигао, Јанко? Што с толике свате потрудио И толике коње поморио, „Кад то није за тебе девојка, Већ за мене Краљевића Марка?“ 20 „Јанко ћути, ништа не говори,

25

[ocr errors]

30

35

већ с окрену к Уступчићу Павлу,
Па је њему тијо беседио:
„Куд си ми се подигао, Павле ?
„Што с толико свате потрудио •
„И толике коње поморио ?
„Нит” је твоја, ни моја девојка,
„Већ сокола Краљевића Марка.“
Павле һути, ништа не говори,
Веће језди напред пред сватови.
Кад су били близу бела двора,
Далеко и угледала мајка,
Весела је пред њи ишетала
и господско коло изводила,
По тројицу у двор уводила :
Сади кума једног до другога,
Старог свата једног до другога,
Младожењу једног до другога;
Па се онда сватом окренула:
Ви остали кићени сватови!
„Изволите, добри пријатељи!“
Кад се свати мало одморише,
Подиже се Краљевићу Марко,
Па извади сабљу димишћију,
Па је метну себи на колена,
ИЈанку се онда окренуо,
Па је њему тијо говорио :
„Чујеш ли ме, војеводо Јанко!
и ти шњиме Уступчићу Павле!
„Извадимо три златне јабуке,
„Положимо три златна прстена,
„Нек изведу лепоту девојку,

40

[ocr errors]

45

22

50 55

[ocr errors]

60

65

Нека бира, чију ће јабуку, Ил' јабуку, или прстен златан : Машила се за коју јој драго, Онога је лепота девојка. Ту су Марка ома послушали: Извадише три златне јабуке, Положише три златна прстена, Изведоше лепоту девојку, Па говори Краљевићу Марко: „Чујеш ли ме, лепото девојко, „Саде бирај, чију ћеш јабуку, Ил' јабуку, или прстен златан. “ Кад девојка речи разабрала, Сирота је, ал' је мудра била, Беседила Краљевићу Марку: „Богом куме, Краљевићу Марко! „Стари свате, војеводо Јанко! и остали кићени сватови! Богом браћо, добри пријатељи! „Јабука је дечина забава, „А прстен је јуначка белега; „Ја ћу поћи за уступчић-Павла. “ Кад је Марко речи разабрао, Цикну Марко, као горско звере, У,

дари се руком по колену, Па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирото девојко ! „Мор'о те је кoгoд научити, „Behе казуј, ко те научио ?“ Одговара сирота девојка : „Мили куме, Краљевићу Марко!

70

[ocr errors]

175

80 85

[ocr errors]

„Твоја ме је сабља научила. “
Тад” се Марко на њу насмејао,
Па је њојзи тијо беседио:
Срећа твоја, лепото девојко!
Што се ниси јабуке машила,
„Ил јабуке, ил” прстена златна,
Вера моја тако ми помогла!
„Обе би ти одсекао руке;
Нити би се наносила главе,
Ни на глави зеленога венца.

[ocr errors]

90

99

42.

Марко Краљевић и В уча енерал

5

Или грми, ил' се земља тресе?
Нити грми, нит” се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:
Шенлук чини Вуча ценерале,
Јер је Вуча шиһар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно утавницу,
Бено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио

10

15

« PreviousContinue »