Page images
PDF
EPUB

Љутит Марко, па се придрнуо,
Једном крочи и далеко скочи,
И за руку дофати ђевојку,
Остар пињал вади од појаса,
Те јој десну осијече руку,
Осјече јој руку до рамена,
Десну руку даде у лијеву,
А пињалом очи извадио,
Па их зави у свилени јаглук,
Па јој тури у десно њедарце,
Па јој Марко ријеч проговара:
„Бирај саде, Росанда ђевојко!
„Бирај саде, кога тебе драго:
„Ја ти драго Турску придворицу,
„Ја ти драго Кобилић-Милоша,
„Ја ти драго Рељу копилана. “
Пишти Роса, далеко се чује,
Свога брата Леку помињаше:
„А мој брате, Лека капетане!
"Та л не видиш, ђе погибох лудо
„Од силнога Краљевића Марка ?"
Чује Лека на танке чардаке,
Мучи Лека, како камен студен,
Не смијаше ништа проговорит,
Јел и Лека може погинути.
Викну Марко, не шће на чардаке,
Викну Марко оба побратима:

„Хајте, браћо, к земљи низ чардаке,
„Понесте ми сабљу у рукама,
„Земан дође, да ми путујемо. “
Побратими Марка послушаше,

66

535

540

545

550

555

560

Допадоше к земљи и калдрми,
Под чардаком Марко сабљу паше,
На добре се коње доватише,
Отидоше пољем широкијем;
Оста Лека, како камен студен,
Оста Роса грдна кукајући.

41.

Дјевојка надмудрила Марка.

Сиротује сирота девојка:

Каде руча, она не вечера,
Кад састави ручак и вечеру,
Онда јој је руа недостало;
Ал' је за то добре среће била:
Испроси је Краљевићу Марко,
А препроси војевода Јанко,
Прстен дао Уступчићу Павле.
Дигоше се сва три младожење,
Сваки води иљаду сватова,

Право иду двору девојачком:

Напред Марко, а за Марком Јанко,
А за Јанком Уступчићу Павле.
Осврте се Краљевићу Марко,

Па беседи војеводи Јанку:

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]

Што с толике свате потрудио

И толике коње поморио,

„Кад то није за тебе девојка,

[ocr errors]

Већ за мене Краљевића Марка ?"

Јанко ћути, ништа не говори,

565

570

5

10

15

20

Већ с окрену к Уступчићу Павлу,
Па је њему тијо беседио:

„Куд си ми се подигао, Павле?

[ocr errors]

Што с толико свате потрудио • „И толике коње поморио?

25

99

„Нит' је твоја, ни моја девојка,

[ocr errors]

Већ сокола Краљевића Марка."
Павле ћути, ништа не говори,
Веће језди напред пред сватови.
Кад су били близу бела двора,
Далеко и угледала мајка,
Весела је пред њи ишетала
И господско коло изводила,
По тројицу у двор уводила:
Сади кума једног до другога,
Старог свата једног до другога,
Младожењу једног до другога ;
Па се онда сватом окренула:
Ви остали кићени сватови!
„Изволите, добри пријатељи!“
Кад се свати мало одморише,
Подиже се Краљевићу Марко,
Па извади сабљу димишћију,
Па је метну себи на колена,
И Јанку се онда окренуо,
Па је њему тијо говорио:
„Чујеш ли ме, војеводо Јанко!
И ти шњиме Уступчићу Павле!
„Извадимо три златне јабуке,
„Положимо три златна прстена,
„Нек изведу лепоту девојку,

99

[ocr errors]

30

35

40

45

50

„Нека бира, чију ће јабуку,

„Ил' јабуку, или прстен златан: „Машила се за коју јој драго, Онога је лепота девојка. “

[ocr errors]

99

66

Ту су Марка ома послушали:
Извадише три златне јабуке,
Положише три златна прстена,
Изведоше лепоту девојку,
Па говори Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, лепото девојко,
„Саде бирај, чију ћеш јабуку,
„Ил' јабуку, или прстен златан.
Кад девојка речи разабрала,
Сирота је, ал' је мудра била,
Беседила Краљевићу Марку:
„Богом куме, Краљевићу Марко!
„Стари свате, војеводо Јанко!
„И остали кићени сватови!
„Богом браћо, добри пријатељи!
„Јабука је дечина забава,
„А прстен је јуначка белега;
„Ја ћу поћи за Уступчић-Павла. “
Кад је Марко речи разабрао,
Цикну Марко, као горско звере,
Удари се руком по колену,
Па беседи сироти девојки:
„Кучко једна, сирото девојко!

[ocr errors]

99

,Мор’о те је когод научити,

„Веће казуј, ко те научио?"

Одговара сирота девојка:

„Мили куме, Краљевићу Марко!

66

55

60

65

70

75

80

[ocr errors]

66

Твоја ме је сабља научила.
Тад се Марко на њу насмејао,
Па је њојзи тијо беседио:
Срећа твоја, лепото девојко!
Што се ниси јабуке машила,

99

[ocr errors]

"Ил' јабуке, ил прстена златна,
„Вера моја тако ми помогла!

[ocr errors][ocr errors][merged small]

85

90

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Марко Краљевић и Вуча џенерал

Или грми, ил' се земља тресе?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Већ пуцају на граду топови,
На тврдоме граду Варадину:
Шенлук чини Вуча џенерале,
Јер је Вуча шићар задобио,
Три војводе Српске уватио:
Једно јесте Милош од Поцерја,
Друго јесте Топлица Милане,
А треће је Косанчић Иване;
Бацио их на дно у тавницу,
Бено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
Цвили јунак Милош од Поцерја,
Цвили Милош, како љута гуја;
Јер се Милош није научио

5

10

15

« PreviousContinue »