Page images
PDF
EPUB

ази

От

лист

30

Подносити муку и невољу; Цвили Милош, како љута гуја, Привлачи се на пенџер тавници, Те он гледа јунак по сокаци, Не би а кога знана опазио, Ал' припази пошту књигоношу зв), Па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша! . „Донеси ми један лист хартије, Да ти градим једну ситну књигу.“ То је пошта за Бога примио, Донесе му један лист хартије; Сједе Милош ситну књигу писат” У Прилипа у бијела града, Своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу Марко! „Илне чујеш, ил' не хајеш за ме? „Тешке сам ти муке допануо, „Побратиме, у Маџарске руке." „Увати ме Вуча ценерале, „И још моја оба побратима; „Бацио нас на дно у тавницу,

Бено лежи вода до кољена, „А јуначке кости до рамена; „Лежим, брате, три бијела дана, „Ако будем, брате, још три дана, „Никада ме више виђет” не ћеш; „Избављај ме, побратиме Марко, „Јал” за благо, јали на јунаштво.“

[ocr errors]

в) Једни пјевају: Пера Лашинина.

би

Па улице пером ударио, Од образа крви наточио, с крви њем у књигу запечати, Па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; Па је пошти Милош говорио: „Носи књигу бијелу Прилипу „На кољено Краљевићу Марку.“ Оде пошта бијелу Прилипу, У њег стиже у свету неђељу, Када Србљи у цркви биjaxy; Стаде пошта пред бијелом црквом, Докле Марко изиђе из цркве; Кад изиђе Краљевићу Марко, Пошта капу под мишицу баци, Поклања се до земљице Марку, Па му даде лист књиге танане. Када Марко ситну књигу прими, Стојећи је књигу проучио; Када виђе, што му књига каже, Уд'рише му сузе од очију, Па је онда Марко бесједио: „Авај мене, драги побратиме! „Ту ли си ми, болан, допаднуо! „А” тако ми моје вјере тврде! „Хоће тебе побро избавити „Јал” за благо, јали на јунаштво.“ Па он оде својој танкој кули, Сједе мало, те се напи вина, Па припаса сабљу оковану, и пригрну Һурак од курјака,

[ocr errors][ocr errors][merged small]

А на главу капу од курјака,
Привеза је мрком јеменијом;
Па узимље копље убојито,
Па се спушта у подруме Шарцу,
Те опреми Шарца од мејдана:
Притеже му седморе колане,
Заузда га уздом позлаћеном;
Па наточи тулумину вина,
Објеси је о ункаш Шарину,
с десне стране тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Па се Шарцу на рамена баци,
Окрену га од Прилипа града,
Оде право стојну Бијограду.
Кад је био покрај Бијограда,
Уврати се, те се напи вина;
Па одатле поклопи Шарина,
За Дунавом скела догоди се;
Двапут Марко скелецију викну,
Па та више ни чекати не шће,
Већ наћера Шарца на Дунаво,
Оде право граду Варадину,
Под Варадин у поље зелено.
Ту устави Шарца од мејдана,
Па удари копље у ледину,
За копље је привез'о Шарина,
Тулумину скиде са ункаша
и врже је у зелену траву,
Па он сједе пити мрко вино;
Не пије га чим се вино пије,
Већ леђеном од дванаест ока,

[ocr errors][merged small][merged small]

110

јазил

115

120

Пола пије, пола Шарцу даје
Кад у јутру јутро освануло,
Пошетала Велимировица,
Мила снаха Вуче ценерала,
По бедену града Варадина,
Она гледа низ поље зелено, :
У пољу је опазила Марка ;
Кад угледа Краљевића Марка,

зһа Марка,
Трољетна је увати грозница,
Па побјеже у бијеле дворе.
њу ми пита Вуча ценерале:
„Што је тебе, моја снахо драга ? "
Казује му Велимировица : .
„0 мој свекре, Вуча ценерале!
„Сједи јунак у пољу широку,
„У ледину копље ударио, .
„За копље је коња привезао,
„А пред њиме стоји тулум вина;
„Не пије га чим се пије вино,
„Већ леђеном од дванаест ока,
„Пола пије, пола коњу даје ;
„Коњ му није каквино су коњи,
„Веће шарен, како и говече;
„Јунак није какви су јунаци:
„На плећима һурак од курјака,
„На глави му капа од курјака,
„Привезо је мрком јеменијом ; ,
„Нешто црно држи у зубима
„Колик” јагње од пола године. “
Вели њојзи Вуча ценерале:
„Не плаши се, моја снахо драга!

125

130

. 135

140

145

150

,,Ја онаких имам утавници,
„И њега ћу сада добавити.“
Па дозива сина Велимира:
„Велимире, моје чедо драго!
„Узми, сине, за триста катана,
„Иди доље у поље широко,
„Доведи ми онога јунака.“
Велимир је на ноге скочио,
Па узима триста катаније,
Он усједе вранца помамнога,
и изиђе граду на капију,
Сколи Марка са четири стране,
Марко сједи, пије мрко вино,
Ал' катане Шарац опазио,
Поче ногам” о земљицу тући,
Примиче се своме господару.
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал' катане њега опколиле;
Попи Марко леђенину вина,
Баци леђен у зелену траву,
Па се тури на рамена Шарцу,
А катане на њег” ударише
Да је коме погледати било,
Кад удари у катане Марко,
Како соко међу голубове:
Што погуби сабљом окованом,
Што погази Шарцем од мејдана,
Што подави у тихом Дунаву;
Побјеже му Велимир дијете,
Бера њега на Шарину Марко,
Достиже га у пољу широку,

155

160

165

[ocr errors]
« PreviousContinue »