Page images
PDF
EPUB

ПИТИ ВИНО.

[ocr errors]

Довати га мало топузином,

170 Паде дите °) у зелену траву; Одја Марко од коња Шарина, Савеза му и ноге и руке, Па г објеси Шарцу о ункашу; Па он оде својој тулумини,

175 Баци дите у зелену траву, А он опет сједе То гледала Велимировица, Па отиде Вучи Џенералу: „Зло ти вино, Вуча ценерале!

180 „Зло ти вино, а горе ти било! Све катане тебе изгибоше „Велимиру јунак свеза руке,

Савеза му иноге и руке, „Па ено га, пије рујно вино,

185 „A Велимир у травици лежи. “ Проговара Вуча ценерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! „Сад ћеш виђет”, док се старац крене. Па он дрмну на граду топове, 190 Три хиљаде састави катана, Па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију; Он нареди низ поље катане, Опколише са четири стране,

195

1) који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа

јима воле казати дише него деше ! Тако се упјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.

200

205

210

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,
Па ногама оземљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал' катане њега опколиле,
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена ;
Да је коме сјести, те виђети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина ;
Кога Марко сабљом удараше,
По двојицу од једног грађаше ;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча Џенерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко;
Брза му је пуста бедевија,
Шhаше утеh” граду Варадину;
Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
У.

дари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му и ноге и руке,

215

220

225 230

235

99

Објеси га Шарцу о ункашу,
и увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу ;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише ценераловица,
Те је шаље бијелу Прилипу:
Богом брате, Краљевићу Марко!
„Не губи ми Вуче ценерала
И мојега сина Велимира;
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“
Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче ценерала!
Пусти мене до три побратима,
„И подај им три товара блага;
„И пусти ми старога Топлицу *),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио:
и дај мене три товара блага,
Што сам мога мучио Шарина ;

240

245

250

[ocr errors]

а) У другој пјесми, која је управо као почетак овој,

пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројнца били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча ценерал,

Иза тога, ценераловице,
„Ето тамо Милош од Поцерја,
Па ви с њиме како начините.“
Оде књигa граду Варадину;

255
Када дође ценераловици,
Књигу гледа енераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавницу,

260 и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу; Па их води на бијелу кулу; Па бербере хитре добавила: Једни мију, други косу брију,

265 А трећи им ноктe caрезују ; Донесе им вина и ракије Илијепе сваке ђаконије, Показа им, што учини Марко ; Па говори Милошу војводи:

270 „Богом брате, војвода Милошу! „Пустите ми мога господара „И мојега сина Велимира.“ њој говори Милош од Поцерја: Не бој ми се, ценераловице;

275 „Дај ми вранца Вуче ценерала; „Што га јаше једном у години,

„Када иде у Текију ") цркви, 3) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а

ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.

[ocr errors]

280

[ocr errors]

12

285

290

„Опреми га, како г' Вуча спрема,
„Да поиграм преко њемадије;
„И дај мене од злата каруце,
и у њима дванаест вранаца,
„Што их преже Вуча ценерале,
„Када иде од Беча ћесару,
„Да м' однесу старога Топлицу;
„Дај ми рухо Вуче ценерала,
„Што га носи о васкрсенију,
„Да обучем мојега Топлицу.“
Све му даде ценераловица,
И свакоме хиљаду дуката,
Што ће пити вино до Прилипа,
Па одоше бијелу Прилипу.
Лијепо их дочекао Марко.
Пусти Марко Вучу ценерала,
и његова сина Велимира,
и даде му млоге пратиоце
До његова града Варадина.
А војводе дијелише благо,
Па се рујна накитише вина,
и уб'јело изоьубише лице,
Сваки Марка у бијелу руку,
Па одоше сваки своме двору.

295

300

43.

Царица Милица и змај од

Јас шреица. Вала Богу, вала јединоме! Цар Лазаре сједе за вечеру,

« PreviousContinue »