Page images
PDF

Довати га мало топузином, 170
Паде дите“) у зелену траву;
Одја Марко од коња Шарина,
Савеза му и ноге и руке,
Па г" објеси Шарцу о ункашу;
Па он оде својој тулумини, 175
Баци дите у зелену траву,
А он опет сједе пити вино.
То гледала Велимировица,
Па отиде Вучи џенералу:
„Зло ти вино, Вуча џенерале! 180
„Зло ти вино, а горе ти било!
„Све катане тебе изгибоше,
„Велимиру јунак свеза руке,
„Савеза му и ноге и руке,
„Па ено га, пије рујно вино, 185
„А Велимир у травици лежи.“
Проговара Вуча џенерале:
„Не бој ми се, моја снахо драга!
„Сад ћеш виђет”, док се старац крене.“
Па он дрмну на граду топове, 190
Три хиљаде састави катана,
Па посједе своју бедевију,
И изиђе граду на капију;
Он нареди низ поље катане,
Опколише са четири стране, 195

“) Који Срби говоре дијете, они у овакијем догађајима воле казати дише него дете ! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело н т. д.

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,

Па ногама о земљицу туче,

Примиче се своме господару,
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал' катане њега опколиле,
Он пoскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена;
Да је коме сјести, те виђети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараше,
По двојицу од једног грађаше;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча џенерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко,
Брза му је пуста бедевија,
Шћаше утећ граду Варадину;
„Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Удари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му и ноге и руке,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

Објеси га Шарцу о ункашу,
И увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога, 230
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу,
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише џенераловица, |- 235
Те је шаље бијелу Прилипу:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Не губи ми Вуче џенерала -
„И мојега сина Велимира;
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“ 240
Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче џенерала!
„Пусти мене до три побратима, 245
„И подај им три товара блага;
„И пусти ми старога Топлицу“),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио:
„И дај мене три товара блага, 250
„Што сам мога мучио Шарина;

У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча џенерал.

„Иза тога, џенераловице,
„Ето тамо Милош од Поцерја,
„Па ви с њиме како начините.“
Оде књига граду Варадину;
Када дође џенераловици,
Књигу гледа џенераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавницу,
И извади три војводе младе
И са њима старога Топлицу;
Па их води на бијелу кулу;
Па бербере хитре добавила:
Једни мију, други косу брију,
А трећи им нокте сарезују;
Донесе им вина и ракије
И лијепе сваке ђаконије,
Показа им, што учини Марко,
Па говори Милошу војводи:
„Богом брате, војвода Милошу!
„Пустите ми мога господара
„И мојега сина Велимира.“
Њој говори Милош од Поцерја:
„Не бој ми се, џенераловице;
„Дај ми вранца Вуче џенерала;
„Што га јаше једном у години,
„Када иде у Текију“) цркви,

255

260

265

270

275

**) Текија је црквица између Варадина н Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, нљи ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.

„Опреми га, како г” Вуча спрема,
„Да поиграм преко Њемадије;
„И дај мене од злата каруце,
„И у њима дванаест вранаца,
„Што их преже Вуча џенерале,
„Када иде од Беча ћесару,
„Да м” однесу старога Топлицу;
„Дај ми рухо Вуче џенерала,
„Што га носи о васкрсенију,
„Да обучем мојега Топлицу.“
Све му даде џенераловица,
"И свакоме хиљаду дуката,
Што ће пити вино до Прилипа,
Па одоше бијелу Прилипу.
Лијепо их дочекао Марко.
Пусти Марко Вучу џенерала,
И његова сина Велимира,
И даде му млоге пратиоце
До његова града Варадина.
А војводе дијелише благо,
Па се рујна накитише вина,
И у бјело изљубише лице,
Сваки Марка у бијелу руку,
Па одоше сваки своме двору.

53.

Цар и ца Милица и злај од

Ја стре и ца.

Вала Богу, вала јединоме!
Цар Лазаре сједе за вечеру,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »