Page images
PDF
EPUB

Довати га мало топузином,
Паде дите") у зелену траву;
Одја Марко од коња Шарина,
Савеза му и ноге и руке,
Па г објеси Шарцу о ункашу;
Па он оде својој тулумини,
Баци дите у зелену траву,
А он опет сједе пити вино.
То гледала Велимировица,
Па отиде Вучи џенералу:
„Зло ти вино, Вуча џенерале!
„Зло ти вино, а горе ти било!
Све катане тебе изгибоше,
„Велимиру јунак свеза руке,
Савеза му и ноге и руке,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Па ено га, пије рујно вино,

66

„А Велимир у травици лежи. “

Проговара Вуча џенерале:

„Не бој ми се, моја снахо драга!

170

175

180

185

„Сад ћеш виђет', док се старац крене."

Па он дрмну на граду топове,

190

Три хиљаде састави катана,

Па посједе своју бедевију,

И изиђе граду на капију;
Он нареди низ поље катане,

Опколише са четири стране,

195

37) Који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађајима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,
Па ногама о земљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал катане њега опколиле,
Он поскочи на ноге лагане,

200

Па се маши Шарцу на рамена ;

Да је коме сјести, те виђети!

205

Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараше,
По двојицу од једног грађаше;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча џенерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко;
Брза му је пуста бедевија,
Шћаше утећ граду Варадину;

210

215

[blocks in formation]

Објеси га Шарцу о ункашу,
И увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише џенераловица,
Те је шаље бијелу Прилипу:

[ocr errors]

Богом брате, Краљевићу Марко!

230

235

"Не губи ми Вуче џенерала

„И мојега сина Велимира;

„Ишти, Марко, што је тебе драго."

240

Дође књига Краљевићу Марку,

99

[ocr errors]

Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
, Вјерна љубо Вуче џенерала!
„Пусти мене до три побратима,
„И подај им три товара блага;
И пусти ми старога Топлицу 36),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио:
И дај мене три товара блага,
Што сам мога мучио Шарина;

[ocr errors]
[ocr errors]

245

250

38) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча џенерал.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавницу,
И извади три војводе младе
И са њима старога Топлицу;
Па их води на бијелу кулу;
Па бербере хитре добавила:
Једни мију, други косу брију,
А трећи им нокте сарезују;
Донесе им вина и ракије
И лијепе сваке ђаконије,
Показа им, што учини Марко ;
Па говори Милошу војводи:
Богом брате, војвода Милошу!
„Пустите ми мога господара
„И мојега сина Велимира.“
Њој говори Милош од Поцерја:
„Не бој ми се, џенераловице;
„Дај ми вранца Вуче џенерала;
„Што га јаше једном у години,
„Када иде у Текију ") цркви,

260

265

270

275

3) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.

„Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко Њемадије; „И дај мене од злата каруце, „И у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вуча џенерале, „Када иде од Беча ћесару, „Да м2 однесу старога Топлицу; „Дај ми рухо Вуче џенерала, „Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу. “ Све му даде џенераловица, •И свакоме хиљаду дуката, Што ће пити вино до Прилипа, Па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала, И његова сина Велимира, И даде му млоге пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелише благо, Па се рујна накитише вина, И у бјело из.љубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору.

43.

Царица Милица и змај о од
Јастреица.

Вала Богу, вала јединоме!

Цар Лазаре сједе за вечеру,

280

285

290

295

300

« PreviousContinue »