Довати га мало топузином, „Па ено га, пије рујно вино, 66 „А Велимир у травици лежи. “ Проговара Вуча џенерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! 170 175 180 185 „Сад ћеш виђет', док се старац крене." Па он дрмну на граду топове, 190 Три хиљаде састави катана, Па посједе своју бедевију, И изиђе граду на капију; Опколише са четири стране, 195 37) Који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађајима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д. А то ништа и не види Марко, 200 Па се маши Шарцу на рамена ; Да је коме сјести, те виђети! 205 Кад поћера по пољу катане! 210 215 Објеси га Шарцу о ункашу, Богом брате, Краљевићу Марко! 230 235 "Не губи ми Вуче џенерала „И мојега сина Велимира; „Ишти, Марко, што је тебе драго." 240 Дође књига Краљевићу Марку, 99 Када виђе, што му књига каже, 245 250 38) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча џенерал. Шаље благо од Прилипа Марку, 260 265 270 275 3) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам. „Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко Њемадије; „И дај мене од злата каруце, „И у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вуча џенерале, „Када иде од Беча ћесару, „Да м2 однесу старога Топлицу; „Дај ми рухо Вуче џенерала, „Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу. “ Све му даде џенераловица, •И свакоме хиљаду дуката, Што ће пити вино до Прилипа, Па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала, И његова сина Велимира, И даде му млоге пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелише благо, Па се рујна накитише вина, И у бјело из.љубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору. 43. Царица Милица и змај о од Вала Богу, вала јединоме! Цар Лазаре сједе за вечеру, 280 285 290 295 300 |