Page images
PDF
EPUB

а)

Довати га мало топузином,

170 Паде дитe ®) у зелену траву; Одја Марко од коња Шарина, Савеза му иноге и руке, На г објеси Шарцу оункашу; Па он оде својој тулумини,

175 Баци дитe узелену траву, А он опет сједе пити вино. , , , То гледала Велимировица, Па отиде Вучи ценералу: „Зло ти вино, Вуча ценерале!

180 „Зло ти вино, а горе ти било! „Све катане тебе изгибоше, „Велимиру јунак свеза руке, „Савеза му иноге и руке, „Па ено га, пије рујно вино, „A Велимир у травици лежи. “ Проговара Вуча ценерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! „Сад ћеш виђет", док се старац крене. “ Па он дрмну на граду топове, Три хиљаде састави катана , Па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију; Он нареди низ поље катане, Опколише са четири стране,

195.

185

190

воле казати

е него

1) који Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа

јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.,

онија

200

205

210

А то ништа и не види Марко,
Ал' припази Шарац од мејдана,
Па ногама оземљицу туче,
Примиче се своме господару;
Кад погледа Краљевићу Марко,
Ал катане њега опколиле, .
Он поскочи на ноге лагане,
Па се маши Шарцу на рамена ;
Да је коме сјести, те виђети!
Кад поћера по пољу катане!
Сабља му је у десници руци,
У лијевој копље убојито,
У зубима дизген од Шарина;
Кога Марко сабљом удараіше,
По двојицу од једног грађаше;
Кога Марко копљем удараше,
Преко себе њега претураше;
Док с окрену неколико пута,
Оде к врагу млада катанија;
Побјеже му Вуча ценерале
На његовој танкој бедевији,
Поћера га на Шарину Марко ;
Брза му је пуста бедевија,
Шhаше утећ граду Варадину;
Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Удари га сапом од топуза,
Паде Вуча у зелену траву,
Тад” допаде од Прилипа Марко,
Свеза Вучи руке наопако,
Савеза му и ноге и руке,

[merged small][merged small][ocr errors]

235

Објеси га Шарцу о ункашу,
и увати танку бедевију,
Па он оде сину Велимиру,
Привеза их једног за другога,
Па пребаци преко бедевије,
Бедевију свеза за Шарина,
Оде право бијелу Прилипу;
Обојицу баци у тавницу.
Књигу пише Џенераловица,
Те је шаље бијелу Прилипу:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Не губи ми Вуче ценерала
„И мојега сина Велимира;
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“
Дође књига Краљевићу Марку,
Када виђе, што му књига каже,
Онда Марко другу књигу пише:
„Вјерна љубо Вуче енерала!
„Пусти мене до три побратима,
„И подај им три товара блага;
„И пусти ми старога Топлицу **),
„И подај му три товара блага,
„Јер је јунак млого дангубио :
„И дај мене три товара блага,
„Што сам мога мучио Шарина ;

240

245

250

28) У другој пјесми, која је управо као почетак овој,

пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако увaтно Вуча ценерал.

255

зима

„Иза тога, ценераловице,
Ето тамо Милош” од Поцерја,
„Па ви с њиме како начините.“
Оде књигa граду Варадину; .
Када дође ценераловици,
Књигу гледа ценераловица,

Шаље благо од Прилипа Марку,
Па узима од тавнице кључе,
Те отвори проклету тавницу,

260
и извади три војводе младе
и са њима старога Топлицу;
Па их води на бијелу кулу;
Па бербере хитре добавила:
Једни мију, други косу брију,

265 А трећи им ноктe caрезују; Донесе им вина и ракије Илијепе сваке ђаконије, Показа им, што учини Марко ; Па говори Милошу војводи:

270 „Богом брате, војвода Милошу! „Пустите ми мога господара „И мојега сина Велимира.“

њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, ценераловице;

275 „Дај ми вранца Вуче ценерала; „Што га јаше једном у години,

„Када иде у Текију "") цркви, 3) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а

ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.

[blocks in formation]

„Опреми га, како г Вуча спрема, „Да поиграм преко њемадије; „И дај мене од злата каруце, „И у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вуча ценерале, „Када иде од Беча ћесару, „Да м' однесу старога Топлицу; „Дај ми рухо Вуче ценерала, „Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу. “ Све му даде ценераловица, "И свакоме хиљаду дуката, ІІто ће пити вино до Ірилипа, Па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу ценерала, и његова сина Велимира, и даде му мілоге пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелише благо, Па се рујна накитише вина, и уб'јело изубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору.

295

[ocr errors]

с

300

43.

Царица Милица и змај од

Јас шреица. Вала Богу, вала јединоме! Цар Лазаре сједе за вечеру,

« PreviousContinue »