Page images
PDF

„А гди станеш, да чемерикујеш;
„А мене је заболела глава,
„А од срца преболети не ћу.“
То изусти, па душицу пусти.
Тад је Лазо сватом беседио:
„Сад на ноге, кићени сватови!
„С наџаци јој раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
„Више главе ружу усадите,
„Око гроба клупе направите,
„Ниже ногу бунар ископајте:
„Рад” мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,
„А од жеђи ладне воде пију.“
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пито своју заручницу:
„Јел' ти, душо, земља дотешчала?“
Девојка му мртва одговара:
„Није мени земља дотешчала,
„Већ је тешка материна клетва.“

8.

Јован и Д и в с к и с ш а рјеш и на.

(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио,
Ма је слуге изгубит" не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

140

145

150

155

Цар је своје слуге послушао,
Поклони јој живот за годину.
Она сина имаше Јована,
Па ђетету своме говорила:
„О камо те, мој Јоване сине!
„Хоћеш ли се одрицат" од мајке?“
Дијете су сузе пропануле,
Па дијете мајци говорило:
„Чујеш ли ме, моја мила мајко!
„Ја ћу с тобом по свјету бјежати.“
А њему је мајка говорила:
„Хајд” уљези цару у сараје,
„Те изведи гојена Лабуда,
„Да бјежимо, синко, по свијету.“
Скочи Јован од земље на ноге,
Те је мајку своју послушао
(А нема му до петнаест љетах),
И Лабуда свога изводио,
Бачише се њему о рамена;
Но је Јован мајци говорио:
„А за Бога, моја мила мајко!
„Кад м” одвоји од оца мојега,
„Који нема до мене једнога,
„Куд ћемо се, мајко, дијевати?“
А мајка је сину говорила:
„Да бјежимо, синко, по свијету,
„А од цара и мога и твога,
„А далеко тридесет конаках,
„Ђе не царе ни чути не може,
„А некмоли очима виђети.“
Они бјеже земљом и свијетом,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
РЖесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,

А скри му се дивски старјешина.

Он је с мајком нојцу боравио;
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога“,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте,
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе сpну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила:
„О Јоване, хајде пред пећину,
„Те почини трудан и уморан.“
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд“ овамо, Јованова мајко!
„Ходи к мене, да ашикујемо.“

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

А она му тадер бесједила: |- 70
„Ходи к мене, дивски старјешина!
„Ходи к мене, да ми лице љубиш.“
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах, 75
„Но кад дође Јован у пећину,
„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена, 80
„Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,
„Ти ћеш њега ласно надиграти,
„Пак му свежи руке наопако,
„А ја ћу га онда погубити, 85
„Пак ћем” онда ми ашиковати.“
А кад Јован у пећину дође,
Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
„О Јоване, мој једини сине! 90
„Ти изгуби седамдесет дивах,
„А ти идеш, синко, планинама,
„Бојиш ли се до Бога и кога?“
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога, 95
„Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде.“
Тад Јовану бесједила мајка:
„О Јоване, мој једини сине!
„Ми смо јадни, синко, обојица, 100
„Ход, да малу игру заметнемо.“
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он мoгаше надиграти мајку,
Он мoгаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла:
„Ја сам тебе, дијете, добила.“
Па му обје савезала руке
Од лакатах те до врх нокатах,
-Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Ђе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
„Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах

„Све на голо Вина и шенице,

„Да ја раним одагнату мајку,
„Да ви платим жутијем дукатом.“
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване! .
„Ђе је твоја остарала мајка?“
Јован мајку у пећину каже:

105

110

115

120

125

130

« PreviousContinue »