Page images
PDF
EPUB

140

145

„А гди станеш, да чемерикујеш;
„А мене је заболела глава,
„А од срца преболети не ћу. “
То изусти, па душицу пусти.
Тад” je Лазо сватом беседио:
„Сад на ноге, кићени сватови!
„С наџаци јој раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
„Више главе ружу усадите,
„Око гроба клупе направите,
„Ниже ногу бунар ископајте:
„Рад” мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,
„А од жећи ладне воде пију.“
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пит'о своју заручницу:
„Јел” ти, душо, земља дотешчала ?“
Девојка му мртва одговара :
„Није мени земља дотешчала,
„Већ је тешка материна клетва.“

150

[ocr errors]

155

[ocr errors]

Јован и дивски сша рјешина.

(из Црне горе).
Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
и за то је царе помрзио;
Mа је слуге изгубит' не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

15

Ван

земле

нор

Цар је своје слуге послушао, Поклони јој живот за годину. Она сина имаше Јована, Па ђетету своме говорила: „0 камо те, мој Јоване сине ! „Хоћеш ми се одрицат” од мајке ?“. Дијете су сузе пропануле, Па дијете мајци говорило: „Чујеш ли ме, моја мила мајко! „Ја һу с тобом по св'јету бјежати.“ A њему је мајка говорила: „Хајд уљези цару у сараје, „Те изведи гојена Лабуда, „Да бјежимо, синко, по свијету.“ Скочи Јован од земље на ноге, Те је мајку своју послушао (А нема му до петнаест љетах), и Лабуда свога изводио, Бачише се њему орамена ; Но је Јован мајци говорио: „А за Бога, моја мила мајко! „Кад м одвоји од оца мојега , „Који нема до мене једнога, „Куд ћемо се, мајко, дијевати ?“ А мајка је сину говорила: Да бјежимо, синко, по свијету, „А од цара и мога и твога, „А далеко тридесет конаках, „Те не царе ни чути не може, „А некмоли очима виђети.“ Они бјеже земљом и свијетом,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Док дођоше удивску планину, Ту нађоше студену пећину, Али у њу седамдесет дивах, Међу њима дивски старјешина. Кад Јована диви угледаше, Кренуше се, да му узму главу; Жесток ли је лудани Јоване! Од бедрице сабљу извадио, Слободно је њима ударио, И посјече седамдесет дивах, А скри му се дивски старјешина. Он је с мајком нојцу боравио ; А кад сјутра дан и зора дође, Но се Јован стрпљети не мога”, Већ он у мов у планин у пође На његова гојена Лабуда, Те он лови срне и кошуте; Кад пo пoдне сунце навалило, Он отиде у пећину к мајци и донесе срну и кошуту, Да зарани одaгнату мајку. Но му мајка тадер бесједила: „0 Јоване, хајде пред пећину, „Те почини трудан и уморан. “ Он послуша родитеља свога. Хитро Јован пред пећину пође, А мајка му дива угледала У пећину, дивску старјешину, Па јој дивски старјешина вика: „Хајд” овамо, Јованова мајко! „Ходи к мене, да ашикујемо.“

А она му тадер бесједила:
„Ходи к мене, дивски старјешина!
„Ходи к мене, да ми лице љубиш.“
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но кад дође Јован у пећину,
„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,
„Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,
„Ти ћеш њега ласно надиграти,
,Пак му свежи руке наопако,
„А ја ћу га онда погубити,
„Пак ћем” онда ми ашиковати. “
А кад Јован у пећину дође,
Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
„0 Јоване, мој једини сине!
„Ти изгуби седамдесет дивах,
„А ти идеш, синко, планинама,
„Бојиш ли се до Бога и кога ?
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога,
„Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде..
Тад Јовану бесједила мајка :
„0 Јоване, мој једини сине!
„Ми смо јадни, синко, обојица,

100

105

10

115

„Ход, да малу игру заметнемо.“ Јован своју послушао мајку, Па је њоме игру заметнуо, Понајпријед у руке прстена; Он могаше надиграти мајку, Он могаше, него не хоћаше, Но је њега мајка надиграла: „Ја сам тебе, дијете, добила. “ Па му обје савезала руке Од лакатах те до врх нокатах; Луди Јован растегну рукама, На седморо коноп раскинуо. Када сјутра дан и зора дође, Јован пође у лов у планину. Кад на друму царевоме дође, Из свијета срете ћириције и пред њима ћирицију Рада, Бе ћерају шездесет товарах Све на голо вина ишенице; Јован им се на пут учинио, и пред њима капицу скинуо: „Молим ви се, браћо из свијета, „Продајте ми шездесет товарах „Све на голо вина и пшенице, „Да ја раним одагнату мајку, „Да ви платим жутијем дукатом. “ Бириције робу му продале; Но га пита ћириција Раде: „А тако ти, дијете Јоване! „Бе је твоја остарала мајка ?“ Јован мајку у пећину каже;

120

125

130

« PreviousContinue »