Page images
PDF
EPUB

120

125

130

„Што не носе по млого оружа, До по једну опсјасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну „Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи „У Турчина трећу војску силну „Некакога Туку и Маншуку, „А што хуче, а што грдню туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, „Самовольна Турчин-Влах-Алију, „Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску „А колико мраве по земљици; „Таку силу у Турчина кажу; „Он беза зла, сине, проћи не шће, „Не шће с царем, сине, на Косово, „Окренуо друмом лијевијем, „Те на нашу Бањску ударио, „Те ти Бањску, сине, ојадио „И живијем огњем попалио, „И најдоњи камен растурио, . „Вјерне твоје слуге разагнао, „Стару мајку твоју ојадио, „Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заробио, „Одвео је у поље Косово,

135

140

145

„Буби твоју љубу под чадором, „А ja, сине, кукам на гаришту, 150 А ти вино пијеш у Крушевцу! „Зло ти вино напокоње било!"

а кад бане књигу проучио, Мука му је и жао је било, у образ је сјетно невесело,

155 Мрке брке ниско објесио, Мрки брци пали на рамена, У образ се љуто намрдио, Готове му сузе ударити. А виће га старац Југ Богдане, 160 Виђе зета јутру на уранку, Плану Јуже, како огањ живи, Страхинићу зету проговара: „0 мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си, зете, јутрос подранио?

165 „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? „На кога си с', зете, ражљутио? „Ал' се шуре тебе насмијаше, „Ујеглени ружно говорише?

170 „Ал шурњаје тебе не дворише? „Ал' махану тој тазбини нађе? „Кажи, зете, шта је и .ко је? Плану бане, па му проговара: „Прођ” се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам” био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема,

о

Про

„Но да видиш, што сам невесео: . 180 „Стиже књига од малене Бањске, „Баш од моје остарјеле мајке. Каже јаде тасту на уранку, Како су му двори похарани, Како су му слуге разагнате,

185 Како ли је мајка пресажена, Како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба, „Љуба моја, ал' је шћера твоја: 190 „Срамота је и мене и тебе; „Но мој тасте, старац Југ-Богдане! „Мислиш ли ме мртва пожалити, „Пожали ме док сам у животу. „Молим ти се и љубим ти руку,

195 „Да даш мене феце деветоро, „Бецу твоју, а шуреве моје, „Да ја, тасте, у Косово пођем, „Да потражим душманина мога, „A царева грдна хаинина,

200 „Који ми је робље заробио; „А немој се, тасте, препанути, „Ни за твоју ћецу убрин ути; „Ја ћу ћеци, мојим шуревима, „Хоћу њима рухо пром'јенити,

205 „А у Турско рухо облачити: „Око главе бијеле кауке, „А на плећи зелене доламе, „А на ноге меневиш чакшире, „0 појасу сабье пламените;

210

215

220

225

„Призват” слуге и казаћу јунак,
„Нека слуге коње оседлају,
„Оседлају, тврдо опасују,
„Нек пригрћу мрким међeдинам':
„Учинићу ћецу јањичаре;
„Ја ћу ћецу шуре сјетовати,
„Каде са мном биду кроз Косово,
„А кроз војску цара на Косову,
„Пред њима ћу бити делибаша,
„Нек се стиде и нек се препану,
„Нек се свога боје старјешине;
„Когођ стане у царевој војсци,
„Кого стане с нама говорити,
„Стане Турски, окрене Мановски,
„Ја с Турцима могу проговорит",
„Могу Турски, и могу Мановски,
„И Арапски језик разумијем,
„И на крпат ситно Арнаутски;
„Проводићу ћецу кроз Косово,
„Сву ћу војску Турску уводити,
„Док ја нађем душманина мога,
„A Турчина силна Влах-Алију,
„Који ми је робље поробио;
„Нек шуреви биду у невољи,
„Ел сам, тасте, могу погинути,
„Код шурева не ћу погинути
„Јали ране ласно допaнути. “
Кад то зачу стари Југ Богдане, ?
Плану Јуже, како огањ живи,
Страхињ-бану зету проговара:
„Страхињ-бане, ти мој зете мили!

: 230

235

240 255

„Виђех јутрос, да памети немаш. „Што ми ћеце иштеш деветоро, „Да ми ћецу водиш у Косово, „У Косово, да их кољу Турци, 245 „Немој, зете, више проговарат", „Не дам ћеце водит у Косово, „Макар шћери нигда не видио. „Мио зете, дели Страхињ-бане! „Paштa cи се тако раздертио?

250 „Знаш ли, зете ? не зна ли те људи! „Ал' ако је једну ноћ ноћила, „Једну ноћцу шњиме под чадором, „Не може ти више мила бити, „Бог јубио, па је то проклето; „Воли њему, него тебе, сине; „Нека иде, враг је однесао! „Бољом ћу те оженити љубом, „С тобом хоћу ладно пити вино, „Пријатељи бити до вијека;

260 „А не дам ти јецу у Косово.“ Плану бане, како огањ живи, У иједу и тој муци љутој Не шће викнут ни призвати слугу, За сеиза ни хабера нема,

265 Но сам оде к ђогу уахаре, Ја како га бане оседлао! Како ли га тврдо опасао! Па заузда ћемом од челика, Пред дворе га води у авлију

270 кбињекташу бијелу камену, Па се ђогу Фати на рамена

« PreviousContinue »