Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Што не носе помлого оружа, „До по једну о псјасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, ,,Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке,

[ocr errors]

„Што Једрене држе кућу билу,
„Јањичара кажу сто хиљада;
„Кажу, сине, и говоре људи
„У Турчина трећу војску силну
„Некакога Туку и Манџуку,

„А што хуче, а што грдно туче.
„У Турчина војске свакојаке,
„У Турчина једну кажу силу,
„Самовољна Турчин-Влах-Алију,
„Те не слуша цара честитога,
За везире никад и не мисли,
„За цареву сву осталу војску
„А колико мраве по земљици;
„Таку силу у Турчина кажу;

[ocr errors]

„Он беза зла, сине, проћи не шће,

120

125

130

135

,,Не шће с царем, сине, на Косово, „Окренуо друмом лијевијем,

140

[ocr errors]

Те на нашу Бањску ударио,

„Те ти Бањску, сине, ојадио
„И живијем огњем попалио,
„И најдоњи камен растурио,
„Вјерне твоје слуге разагнао,
„Стару мајку твоју ојадио,
Са коњем јој кости изломио,
„Вјерну твоју љубу заробио,
„Одвео је у поље Косово,

[ocr errors]

145

"Љуби твоју љубу под чадором,
„А ја, сине, кукам на гаришту,
"А ти вино пијеш у Крушевцу!
„Зло ти вино напокоње било!"
Ја кад бане књигу проучио,
Мука му је и жао је било,
У образ је сјетно невесело,
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,
У образ се љуто намрдио,
Готове му сузе ударити!

150

155

А виђе га старац Југ Богдане,

160

Виђе зета јутру на уранку,

Плану Јуже, како огањ живи,

Страхинићу зету проговара:

,0 мој зете, Бог ми с тобом био!

„Што си, зете, јутрос подранио?

165

„А у образ сјетно невесело?

„Од шта си се, зете, раздертио?
„На кога си с', зете, ражљутио?
„Ал' се шуре тебе насмијаше,
„У јеглени ружно говорише?
"Ал' шурњаје тебе не дворише?
„Ал махану тој тазбини нађе?
„Кажи, зете, шта је и ко је?"
Плану бане, па му проговара:

170

„Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема,

[ocr errors]

„Но да видиш, што сам невесео:
Стиже књига од малене Бањске,
„Баш од моје остарјеле мајке.“
Каже јаде тасту на уранку,
Како су му двори похарани,

Како су му слуге разагнате,

Како ли је мајка прегажена,
Како ли је љуба заробљена:

„Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба,

„Љуба моја, ал' је шћера твоја:

[ocr errors]

Срамота је и мене и тебе;

„Но мој тасте, старац Југ-Богдане!

„Мислиш ли ме мртва пожалити, Пожали ме док сам у животу.

99

180

185

190

[ocr errors]

„Молим ти се и љубим ти руку,

195

„Да даш мене ђеце деветоро,
„Бецу твоју, а шуреве моје,
„Да ја, тасте, у Косово пођем,
„Да потражим душманина мога,
„А царева грдна хаинина,
„Који ми је робље заробио;
„А немој се, тасте, препанути,
„Ни за твоју ђецу убринути;
„Ја ћу ђеци, мојим шуревима,
„Хоћу њима рухо промјенити,
„А у Турско рухо облачити:
„Око главе бијеле кауке,
„А на плећи зелене доламе,

[ocr errors]

А на ноге меневиш чакшире, „О појасу сабље пламените;

200

205

210

„Призват слуге и казаћу јунак,
„Нека слуге коње оседлају,
„Оседлају, тврдо опасују,

„Нек пригрћу мрким међединам’:
„Учинићу ђецу јањичаре;
"Ја ћу ђецу шуре сјетовати,
„Каде са мном биду кроз Косово,
„А кроз војску цара на Косову,
„Пред њима ћу бити делибаша,

[ocr errors]
[ocr errors]

Нек се стиде и нек се препану, „Нек се свога боје старјешине; „Когођ стане у царевој војсци, „Когођ стане с нама говорити, „Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит', „Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; Проводићу ђецу кроз Косово, „Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „А Турчина силна Влах-Алију, „Који ми је робље поробио ; „Нек шуреви биду у невољи, „Ел сам, тасте, могу погинути, „Код шурева не ћу погинути „Јали ране ласно допанути. Кад то зачу стари Југ Богдане, Плану Јуже, како огањ живи, Страхињ-бану зету проговара: „Страхињ-бане, ти мој зете мили!

66

215

220

225

230

235

240

[ocr errors]

, Виђех јутрос, да памети немаш.
„Што ми ђеце иштеш деветоро,
"Да ми ђецу водиш у Косово,
„У Косово, да их кољу Турци,
„Немој, зете, више проговарат”,
„Не дам ђеце водит у Косово,
„Макар шћери нигда не видио.
„Мио зете, дели Страхињ-бане!
"Рашта си се тако раздертио?

Знаш ли, зете? не зна ли те људи!
„Ал' ако је једну ноћ ноћила,
„Једну ноћцу шњиме под чадором,

Не може ти више мила бити, „Бог ј убио, па је то проклето ;

[ocr errors]

Воли њему, него тебе, сине;

„Нека иде, враг је однесао!
„Бољом ћу те оженити љубом,
"С тобом хоћу ладно пити вино,
„Пријатељи бити до вијека;
„А не дам ти ђецу у Косово.“

245

250

255

260

Плану бане, како огањ живи,

У иједу и тој муци љутој

Не шће викнут’ни призвати слугу,

За сеиза ни хабера нема,

265

Но сам оде к ђогу у ахаре,

Ја како га бане оседлао!
Како ли га тврдо опасао!
Па заузда ђемом од челика,
Пред дворе га води у авлију
К бињекташу бијелу камену,
Па се ђогу фати на рамена

270

« PreviousContinue »