Што не носе помлого оружа, „До по једну о псјасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, ,,Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „А што хуче, а што грдно туче. „Он беза зла, сине, проћи не шће, 120 125 130 135 ,,Не шће с царем, сине, на Косово, „Окренуо друмом лијевијем, 140 Те на нашу Бањску ударио, „Те ти Бањску, сине, ојадио 145 "Љуби твоју љубу под чадором, 150 155 А виђе га старац Југ Богдане, 160 Виђе зета јутру на уранку, Плану Јуже, како огањ живи, Страхинићу зету проговара: ,0 мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си, зете, јутрос подранио? 165 „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? 170 „Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема, „Но да видиш, што сам невесео: Како су му слуге разагнате, Како ли је мајка прегажена, „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба, „Љуба моја, ал' је шћера твоја: Срамота је и мене и тебе; „Но мој тасте, старац Југ-Богдане! „Мислиш ли ме мртва пожалити, Пожали ме док сам у животу. 99 180 185 190 „Молим ти се и љубим ти руку, 195 „Да даш мене ђеце деветоро, А на ноге меневиш чакшире, „О појасу сабље пламените; 200 205 210 „Призват слуге и казаћу јунак, „Нек пригрћу мрким међединам’: Нек се стиде и нек се препану, „Нек се свога боје старјешине; „Когођ стане у царевој војсци, „Когођ стане с нама говорити, „Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит', „Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; Проводићу ђецу кроз Косово, „Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „А Турчина силна Влах-Алију, „Који ми је робље поробио ; „Нек шуреви биду у невољи, „Ел сам, тасте, могу погинути, „Код шурева не ћу погинути „Јали ране ласно допанути. Кад то зачу стари Југ Богдане, Плану Јуже, како огањ живи, Страхињ-бану зету проговара: „Страхињ-бане, ти мој зете мили! 66 215 220 225 230 235 240 , Виђех јутрос, да памети немаш. Знаш ли, зете? не зна ли те људи! Не може ти више мила бити, „Бог ј убио, па је то проклето ; Воли њему, него тебе, сине; „Нека иде, враг је однесао! 245 250 255 260 Плану бане, како огањ живи, У иједу и тој муци љутој Не шће викнут’ни призвати слугу, За сеиза ни хабера нема, 265 Но сам оде к ђогу у ахаре, Ја како га бане оседлао! 270 |