140 145 „А гди станеш, да чемерикујеш; 150 155 Јован и дивски сша рјешина. (из Црне горе). 15 Ван земле нор Цар је своје слуге послушао, Поклони јој живот за годину. Она сина имаше Јована, Па ђетету своме говорила: „0 камо те, мој Јоване сине ! „Хоћеш ми се одрицат” од мајке ?“. Дијете су сузе пропануле, Па дијете мајци говорило: „Чујеш ли ме, моја мила мајко! „Ја һу с тобом по св'јету бјежати.“ A њему је мајка говорила: „Хајд уљези цару у сараје, „Те изведи гојена Лабуда, „Да бјежимо, синко, по свијету.“ Скочи Јован од земље на ноге, Те је мајку своју послушао (А нема му до петнаест љетах), и Лабуда свога изводио, Бачише се њему орамена ; Но је Јован мајци говорио: „А за Бога, моја мила мајко! „Кад м одвоји од оца мојега , „Који нема до мене једнога, „Куд ћемо се, мајко, дијевати ?“ А мајка је сину говорила: „Да бјежимо, синко, по свијету, „А од цара и мога и твога, „А далеко тридесет конаках, „Те не царе ни чути не може, „А некмоли очима виђети.“ Они бјеже земљом и свијетом, Док дођоше удивску планину, Ту нађоше студену пећину, Али у њу седамдесет дивах, Међу њима дивски старјешина. Кад Јована диви угледаше, Кренуше се, да му узму главу; Жесток ли је лудани Јоване! Од бедрице сабљу извадио, Слободно је њима ударио, И посјече седамдесет дивах, А скри му се дивски старјешина. Он је с мајком нојцу боравио ; А кад сјутра дан и зора дође, Но се Јован стрпљети не мога”, Већ он у мов у планин у пође На његова гојена Лабуда, Те он лови срне и кошуте; Кад пo пoдне сунце навалило, Он отиде у пећину к мајци и донесе срну и кошуту, Да зарани одaгнату мајку. Но му мајка тадер бесједила: „0 Јоване, хајде пред пећину, „Те почини трудан и уморан. “ Он послуша родитеља свога. Хитро Јован пред пећину пође, А мајка му дива угледала У пећину, дивску старјешину, Па јој дивски старјешина вика: „Хајд” овамо, Јованова мајко! „Ходи к мене, да ашикујемо.“ А она му тадер бесједила: 100 105 10 115 „Ход, да малу игру заметнемо.“ Јован своју послушао мајку, Па је њоме игру заметнуо, Понајпријед у руке прстена; Он могаше надиграти мајку, Он могаше, него не хоћаше, Но је њега мајка надиграла: „Ја сам тебе, дијете, добила. “ Па му обје савезала руке Од лакатах те до врх нокатах; Луди Јован растегну рукама, На седморо коноп раскинуо. Када сјутра дан и зора дође, Јован пође у лов у планину. Кад на друму царевоме дође, Из свијета срете ћириције и пред њима ћирицију Рада, Бе ћерају шездесет товарах Све на голо вина ишенице; Јован им се на пут учинио, и пред њима капицу скинуо: „Молим ви се, браћо из свијета, „Продајте ми шездесет товарах „Све на голо вина и пшенице, „Да ја раним одагнату мајку, „Да ви платим жутијем дукатом. “ Бириције робу му продале; Но га пита ћириција Раде: „А тако ти, дијете Јоване! „Бе је твоја остарала мајка ?“ Јован мајку у пећину каже; 120 125 130 |