Погледује девет својих шура, 66 275 280 285 290 295 300 Оде бане на коњу ђогину, 305 310 Тражи бане силна Влах-Алију, Ал не може бане да га нађе; Спушти с бане ка води Ситници, 315 На једно је чудо нагазио: На обали до воде Ситнице 320 325 330 А да види, ко је под чадором; 40) т. j. Стамболска (велика) зобница. Не бијаше силан Влах-Алија, „И Турчина зовеш каурином. Но ја јесам цареви делија, „Једеци се царски покидаше, „У ордију Турску побјегоше, „Све делије хитро потрчаше, „Да једеке цару пофатамо; "Ако кажем цару, ја везиру, „Коју си ми ријеч бесједио, „Хоћеш, стари, јада допанути. “ Грохотом се дервиш осмјенуо: 66 335 340 345 350 355 360 „Ти делијо, Страхинићу бане! „И твојега хрта Карамана, „Кога волиш, него добра ђога. Знаш ли, бане од малене Бањске! 365 370 „Познајем ти чело како ти је, „И под челом очи обадвије, „И познајем оба мрка брка. „Знаш ли бане, не знало те чудо! 375 „Кад западох ропства у вијеку, „Пандури ме твоји ухитише „У Сухари врху на планини, руке ме твоје додадоше, Ти ме баци на дно од тамнице, „Те робовах и тамницу трпљех 380 „И зачамах за девет година, „Те ти зовну Рада тамничара, 385 „Твој тамничар на тамничка врата, „Изведе ме к тебе у авлију. „Знаш ли, бане? знаш ли Страхинићу? „Кад запита и мене упита: 9999 , Ропче моје, змијо од Турака ! „„Бе пропаде у тамници мојој! ,Можлис', робе, јунак откупити?““ „Ти ме питаш, ја право казујем: "Могао бих живот откупити! 9999 390 99.99 Тек да ми се двора доватити, "" Очевине и пак постојбине; 9999 99.99 99.99 99.99 9999 Имао сам нешто мало блага, Млоге лаве и млоге тимаре, ,Могао бих откуп саставити; ,,,Ал' ми, бане, вјеровати не ћеш, ,,,Да ме пустиш двору бијеломе: ,,,,Тврда ћу ти јамца оставити, „„Тврда јамца, Бога истинога, 99 9999 „Другог јамца Божу вјеру тврду, ,Како ћу ти откуп донијети.“ „И ти, бане, повјерова мене, „И пушти ме двору бијеломе, „Очевини и тој постојбини; „А кад дођох грдној постојбини, „Тамо су ме јади забушили: „У дворове, постојбину моју, „У дворове куга ударила, Ꭹ „Поморила и мушко и женско, „На оџаку нико не остао, „Но ти моји двори пропанули, „Неста блага, неста пријатеља; Нешто мислих, па на једно смислих: „Мезилских се ја дофатих коња, „Те отидох граду Једренету, „Одох к цару и одох к везиру, 395 400 405 410 415 420 425 |