Page images
PDF
EPUB

430

435

440

„Виђе везир, па доказа цару,
„Ја какав сам јунак за мегдана;
„Офеде ме цареви везире,
„ођеде ме и чадор ми даде;
„Цар ми даде од мегдана вранца,
„И даде ми свијетло оружје;
„Потписа ме цареви везире,
„Да сам војник цару до вијека.
„А ти, бане, данас к мене дође,
„Да ти узмеш твоје дуговање,
„А jа, бане, ни динара немам.
Страхинићу, јада допaнyo!
Те ти дође, да погинеш лудо
„У Косову у војсци царевој!“
Виђе бане, познаде дервиша,
од Тогата коња одсједане,
Пак загрли стариша дервиша:
„Богом брате! старишу дервишу!
„На поклон ти моје дуговање!
„Ја не тражим, брате, ни динара,
„Ни ја тражим твоје дуговање,
Но ја тражим силна Влах-Алију,
„Који ми је дворе растурио,
„Који ми је љубу заробио;
„Кажи мене, старишу дервишу,
„Кажи мене мога душманина?
„Братимим те и јоште један пут,
„Немој мене војсци проказати,
„Да ме војска Турска не опколи.
Но се дервиш Богом проклињаше:
Ти соколе, Страхинићу бане!

[ocr errors]

445

[ocr errors]

450

455 460 490

465

99

99

470

„Тврђа ми је вјера од камена,
„Да ћеш саде сабљу повадити,
„Да ћеш пола војске погубити,
„Невјере ти учинити не ћу,
„Ни твојега њеба погазити :
„И ако сам био у тамници,
„Доста си ме вином напојио,
„Бијелијем љебом наранио,
А често се сунца огријао,
„Пуштио си мене вересијом ;
„Не издадох ни додадох тебе,

Не. свјеровах, ели немах откуд;
„Од мене се немој побојати.
„А што питаш и разбираш, бане,
„За Турчина силна Влах-Алију,
„Он је бијел чадор разапео
„На Голечу високој планини;
Тек ти хоћу, бане, проговорит:
„Јаши Бога, бјежи из Косова,
„Ел ћеш, бане, погинути лудо:
У себе се поуздати немој,
Ни у руку, ни у бритку сабљу,
„Ни у твоје копље отровано,
„Турчину ћеш на планину доћи,
„Хоћеш доћи, ал” феш грдно проћи:
„Код оружа и код коња твога
„Жива һе те у руке Фатити,
Хоће твоје саломити руке,
„Живу ће ти очи извадити.“
Насмија се Страхинићу бане :
„Богом брате, старишу дервишу!

[ocr errors]

475

[ocr errors]
[blocks in formation]

495

500

Не жали ме, брате, од једнога, Тек ме војсци Турској не прокажи. А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели Страхин-бане! „Тврђа ми је вјера од камена, „Да ћеш саде ђога наљутити, „да ћеш саде сабљу повадити, „Да ћеш сатрт пола цару војске, „Невјере ти учинити не ћу, Ни Турцима проказати тебе. “ Збори бане, па подрани отлен, Обраћа се са коња ђогина : „0 мој брате, старишу дервишу! „Појиш коња јутром и вечером, „Појиш коња на води Ситници, „Ну увјецбај, и право ми кажи, „Те су броди на тој води ладној, „Да ја мога коња не углибим ? А дервиш му право проговара: Страхни-бане, ти соколе Српски! Твоме ђогу и твоме јунаштву „Свуд су броди, ћегођ дођеш води. Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, Прими с бане уз Голеч планину, Он је оздо, а сунашце озго, Те огрија све поље Косово, и обасја сву цареву војску. Ал да видиш силна Влах-Алије ! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планину Турчин под чадорс:: ;

505

66

510

515 520

525

530

У Турчина грдан хадет бјеше:
Каил сваки заспат” на уранку,
На уранку, кад огр'јева сунце;
Очи склопи, те борави санак ;
Колико је њему мила, била
Та робиња љуба Страхинова,
Пануо јој главом на криоце,
Она држи силна Влах-Алију,
Па чадору отворила врата,
Она гледа у поље Косово, -
Те ти Турску силу разгледује,
Прегледује каки су чадори.
Прегледује коње и јунаке;
За јад јој се очи откинуше,
Те погледну низ Голеч планину,
Виђе оком коња и јунака.
Како виђе и оком разгледа,
Турчина је дланом ошинула,
Ошину га по десном образу,
Ошину га, па му проговара:
Господаре, силан Влах-Алија!
„Ilу се дигни, главу не дигао!
„Ну опасуј мукадем-појаса,
„И припасуј свијетло оруже,
„Ето к нама Страхинића бана,
„Сад ће твоју главу укинути,
„Сад ће мене очи извадити.“
Плану Турчин, како огањ живи,
Плану Турчин и оком погледну,
Па се Турчин гротом насмијао:
„Душо моја, Страхинова љубо!

535

540

545 550

555

560

[ocr errors]

„Чудно и те влашче препануло!
„Од њега си щаса задобила,
„Кад товедем граду Једренету,
„Бан ће ти се и онђе призират”;
„Оно није Страхинићу бане,
„Већ је оно царев делибаша,
К мене га је царе оправио,
„Јал је царе, јал” Мемед везире,
„Да ме царе зове на предају,
„Да ја војску цару не растурам :
„Препали се цареви везири,
„Да им почем сабљу не ударим ;
„Но да можеш оком погледати,
Ти се, душо, немој препанути,
„Кад потегнем моју бритку сабљу,
„Те ошинем цар'ва делибашу,
„Нека другог већ не шиље к мене.“
Страхинова проговара љуба:
„Господаре, силан Влах-Алија!
Та л' не видиш? испале ти очи !
„Оно није цареви делија,
„Мој господар Страхинићу бане,
„Ја познајем чело како му је
„И под челом очи обадвије,
„И његова оба мрка брка,
„И под њиме пуљата ђогата,
„И кутога хрта Карамана ;
„Не шали се главом, господару!“
Ја кад зачу Туре Влах-Алија,
Како ми се Type придрнуло,
Те поскочи на лагане ноге,

565

570

575

580

« PreviousContinue »