Page images
PDF
EPUB

„А гди станеш, да чемерикујеш;
"А мене је заболела глава,
„А од срца преболети не ћу.“
То изусти, па душицу пусти.
Тад је Лазо сватом беседио:
„Сад на ноге, кићени сватови!
„С наџаци јој раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
„Више главе ружу усадите,
Око гроба клупе направите,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Ниже ногу бунар ископајте:

„Рад мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,
„А од жеђи ладне воде пију."
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пит’о своју заручницу:
„Јелти, душо, земља дотешчала ?“
Девојка му мртва одговара:
„Није мени земља дотешчала,
Већ је тешка материна клетва.

99

8.

66

Јован и дивски сшарјешина.

(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио;
Ма је слуге изгубит не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

140

145

150

155

10

Цар је своје слуге послушао,
Поклони јој живот за годину.
Она сина имаше Јована,
Па ђетету своме говорила:
„О камо те, мој Јоване сине!

[ocr errors]

Хоћеш ли се одрицат’од мајке ?“ Дијете су сузе пропануле,

Па дијете мајци говорило:

[ocr errors]

,Чујеш ли ме, моја мила мајко!

"Ја ћу с тобом по свјету бјежати.“

А њему је мајка говорила:

„Хајд уљези цару у сараје,

15

„Те изведи гојена Лабуда,

20

„Да бјежимо, синко, по свијету." Скочи Јован од земље на ноге,

Те је мајку своју послушао

(А нема му до петнаест љетах),
И Лабуда свога изводио,
Бачише се њему о рамена ;
Но је Јован мајци говорио:
„А за Бога, моја мила мајко!
„Кад м3 одвоји од оца мојега,
„Који нема до мене једнога,
„Куд ћемо се, мајко, дијевати?“
А мајка је сину говорила:
„Да бјежимо, синко, по свијету,
„А од цара и мога и твога,

[ocr errors]

А далеко тридесет конаках, "Бе не царе ни чути не може, „А некмоли очима виђети.“ Они бјеже земљом и свијетом,

25

30

35

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Жесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,
А скри му се дивски старјешина.
Он је с мајком нојцу боравио ;
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте;
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе срну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила :
"О Јоване, хајде пред пећину,
„Те почини трудан и уморан.“
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд овамо, Јованова мајко!
„Ходи к мене, да ашикујемо. “

66

40

45

50

55

60

65

А она му тадер бесједила :

66

"Ходи к мене, дивски старјешина!
„Ходи к мене, да ми лице љубиш. “
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но кад дође Јован у пећину,
„А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,
Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,
Ти ћеш њега ласно надиграти,
„Пак му свежи руке наопако,
„А ја ћу га онда погубити,
,,Пак ћем, онда ми ашиковати. “
кад Јован
у пећину дође,

[ocr errors]
[ocr errors]

99

A

99

[blocks in formation]

66

Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила :
„О Јоване, мој једини сине!
"Ти изгуби седамдесет дивах,
"А ти идеш, синко, планинама
„Бојиш ли се до Бога и кога?"
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога,
„Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде.“
Тад Јовану бесједила мајка:
„О Јоване, мој једини сине!
„Ми смо јадни, синко, обојица,

90

95

100

„Ход, да малу игру заметнемо.“
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он могаше надиграти мајку,
Он могаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла :
„Ја сам тебе, дијете, добила.“
Па му обје савезала руке

Од лакатах те до врх нокатах ;
Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Бе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
, Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах

99

Све на голо вина и шенице,

„Да ја раним одагнату мајку,
„Да ви платим жутијем дукатом. “
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване!
„Бе је твоја остарала мајка ?“
Јован мајку у пећину каже;

6

105

110

115

120

125

130

« PreviousContinue »