66
„А гди станеш, да чемерикујеш ;
„А мене је заболела глава,
,,А од срца преболети не ћу. “
То изусти, па душицу пусти.
Тад је Лазо сватом беседио:
,,Сад на ноге, кићени сватови!
„С наџаци о раку ископајте,
„А сабљама сандук сатешите,
„Више главе ружу усадите,
99
99
Око гроба клупе направите, „Ниже ногу бунар ископајте : Рад мириса нек се ружом ките, ,,Од умора на клупе седају, „А од жеђи ладне воде пију.“ Често Лазо на гроб излазио, Па је пит о своју заручницу: „Јел ти, душо, земља дотешчала?“ Девојка му мртва одговара: „Није мени земља дотешчала, ,,Већ је тешка материна клетва."
8.
Јован и дивски смарјешина.
(из Црне горе).
Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио ;
Ма је слуге изгубит не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:
99
Цар је своје слуге послушао, Поклони јој живот за годину. Она сина имаше Јована, Па ђетету своме говорила: ,,О камо те, мание! „Хоћеш ли се одрицат' од мајке?“ Дијете су сузе пропануле, Па дијете мајци говорило: Чујеш ли ме, моја мила мајко! „Ја ћу с тобом по свјету бјежати.“ А њему је мајка говорила: „Хајд’ уљези цару у сараје, „Те изведи гојена Лабуда, „Да бјежимо, синко, по свијету.“ Скочи Јован од земље на ноге, Те је мајку своју послушао (А нема му до петнаест љетах), И Лабуда свога изводио, Бачише се њему о рамена; Но је Јован мајци говорио: „А за Бога, моја мила мајко! „Кад м' одвоји од оца мојега, „Који нема до мене једнога, „Куд ћемо се, мајко, дијевати ?“ А мајка је сину говорила: „Да бјежимо, синко, по свијету, „А од цара и мога и твога, ,,А далеко тридесет конаках,
99
66
Ђе не царе ни чути не може, ,,А некмоли очима виђети. " Они бјеже земљом и свијетом,
Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Жесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,
А скри му се дивски старјешина.
Он је с мајком нојцу боравио ;
А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не могаʼ,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Te он лови срне и кошуте;
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе срну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила :
О Јоване, хајде пред пећину,
Те почини трудан и уморан.
Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика :
„Хајд' овамо, Јованова мајко!
Ходи к мене, да ашикујемо.“
99
99
А она му тадер бесједила :
„Ходи к мене, дивски старјешина!
,,Ходи к мене, да ми лице љубиш.“
А он јој је тадер говорио:
Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но
,,Но кад дође Јован у пећину,
Ꭹ
,,А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,
99
Око њега те се куне криво, „Дијете је лудо и невјешто,
99
99.
99
Ти ћеш њега ласно надиграти,
Пак му свежи руке наопако,
,,А ја ћу га онда погубити,
,,Пак ћем, онда ми ашиковати."
А кад Јован у пећину дође,
Вечераше господску вечеру,
Па му тадер мајка говорила:
,,О Јоване, мне!
,,Ти изгуби седамдесет дивах,
,,А ти идеш, синко, планинама
„Бојиш ли се до Бога и кога?“
Но јој Јован ријеч говорио:
„Ја се бојим Бога великога,
„Не бојим се никаква јунака,
„Доклен ми је гојени Лабуде."
Тад, Јовану бесједила мајка :
,,О Јоване, мине!
99
Ми смо јадни, синко, обојица,
99
,,Ход,, да малу игру заметнемо. "
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена ;
Он могаше надиграти мајку,
Он могаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла :
„Ја сам тебе, дијете, добила."
Па му обје савезала руке
Од лакатах те до врх нокатах ;
Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Ђе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,
И пред њима капицу скинуо:
Молим ви се, браћо из свијета,
„Продајте ми шездесет товарах
Све на голо вина и шенице,
,,Да ја раним одагнату мајку,
,,Да ви платим жутијем дукатом.
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
„А тако ти, дијете Јоване!
99
Ђе је твоја остарала мајка?“
Я
Јован мајку у пећину каже;
|