Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Виђе везир, па доказа цару,
„Ја какав сам јунак за мегдана;
„Офеде ме цареви везире,
„Офеде ме и чадор ми даде;
„Цар ми даде од мегдана вранца,
„И даде ми свијетло оружје;
„Потписа ме цареви везире,
„Да сам војник цару до вијека.
„А ти, бане, данас к мене дође,
„Да ти узмеш твоје дуговање,
„А jа, бане, ни динара немам.
„Страхинићу, јада допан уо!
„Бе ти дође, да погинеш лудо
„У Косову у војсци царевој!“
Виђе бане, познаде дервиша,
Од ђогата коња одсједанше,
Пак загрли стариша дервиша: -
„Богом брате! старишу дервишу!
„На поклон ти моје дуговање!
„Ја не тражим, брате, ни динара,
„Ни ја тражим твоје дуговање,
„Но ја тражим силна Влах-Алију,
„Који ми је дворе растурио,
„Који ми је љубу заробио;
„Кажи мене, старишу дервишу,
„Кажи мене мога душманина?
„Братимим те и јоште један пут,
„Немој мене војсци проказати,
„Да ме војска Турска не опколи.“
Но се дервиш Богом проклињаше:
„Ти соколе, Страхинићу бане!

[ocr errors][merged small]

UM

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Тврђа ми је вјера од камена,
„Да ћеш саде сабљу повадити,
„Да ћеш пола војске погубити,
„Невјере ти учинити не ћу,
„Ни твојега љеба погазити:
„И ако сам био у тамници,
„Доста си ме вином напојио,
„Бијелијем њебом наранио,
„А често се сунца огријао,
„Пуштио си мене вересијом;
„Не издадох ни додадох тебе,
„Не свјеровах, ели немах откуд;
„Од мене се немој побојати.
„А што питаш и разбираш, бане,
„За Турчина силна Влах-Алију,
„Он је бијел чадор разапео
„На Голечу високој планини;
„Тек ти хоћу, бане, проговорит:
„Јаши ђога, бјежи из Косова,
„Ел ћеш, бане, погинути мудо:
„У себе се поуздати немој,
„Ни у руку, ни у бритку сабљу,
„Ни у твоје копље отровано,
„Турчин у ћеш на планину доћи,
„Хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи:
„Код оружа и код коња твога
„Жива ће те у руке Фатити,
„Хоће твоје саломити руке,
„Живу ће ти очи извадити.“
Насмија се Страхиниһу бане:
„Богом брате, старишу дервишу!

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Не жали ме, брате, од једнога, „Тек ме војсци Турској не прокажи.“ АТурчин му ријеч проговара:

49) „Чујеш ли ме, дели Страхин-бане! „Тврђа ми је вјера од камена, „Да ћеш саде ђога наљутити, „Да ћеш саде сабљу повадити,

495 „Да ћеш сатрт” пола цару војске, „Невјере ти учинити не ћу, „Ни Турцима проказати тебе. “ Збори бане, па подрани отлен, Обраћа се са коња ђогина : „0 мој брате, старишу дервишу!

500 „Појиш коња јутром и вечером, „Појиш коња на води Ситници, „Ну увјербај, и право ми кажи, „Те су броди на тој води ладној, Да ја мога коња не углибим ?“

505 А дервиш му право проговара: „Страхни-бане, ти соколе Српски! „Твоме ђогу и твоме јунаштву „Свуд су броди, ђегођ дођеш води.“ Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, Прими с бане уз Голеч планину, Он је оздо, а сунашце озго, Те огрија све поље Косово, и обасја сву цареву војску. Ал' да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планину Турчин под чадорс: ;

510

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][ocr errors]

У Турчина грдан хадет бјеше:
Каил сваки заспат на уранку,
На уранку, кад огр'јева сунце;
Очи склопи, те борави санак;
Колико је њему мила, била
Та робиња љуба Страхинова,
Пануо јој главом на криоце,
Она држи силна Влах-Алију,
Па чадору отворила врата,
Она гледа у поље Косово, .
Те ти Турску силу разгледује,
Прегледује каки су чадори.
Прегледује коње и јунаке;
За јад јој се очи откинуше,
Те погледну низ Голеч планину,
Виђе оком коња и јунака.
Како виђе и оком разгледа,
Турчина је дланом ошинула,
Ошину га по десном образу,
Ошину га, па му проговара:
„Господаре, силан Влах-Алија!
„llу се дигни, главу не дигао!
„Ну опасуј мукадем-појаса, .
„И припасуј свијетло оруже,

Ето к нама Страхинића бана,
„Сад ће твоју главу укинути,
„Сад ће мене очи извадити
Плану Турчин, како огањ живи,
Плану Турчин и оком погледну,
Па се Турчин гротом насмијао:
„Душо моја, Страхинова љубо!

[ocr errors][ocr errors]
[merged small][ocr errors]

„Чудно и те влашче препануло!
„Од њега си цаса задобила,
„Кад т” оведем граду Једренету,
„Бан ће ти се и онђе призират”;
„Оно није Страхинићу бане,
„Већ је оно царев делибаша,
„К мене га је царе оправио,
„Јал је царе, јал” Мемед везире,
„Да ме царе зове на предају,
„Да ја војску цару не растурам :

али се цареви везири,
„Да им почем сабљу не ударим ;
„Но да можеш оком погледати,
„Ти се, душо, немој препанути,
„Кад потегнем моју бритку сабљу,
„Те ошинем цар'ва делибашу,
„Нека другог већ не шиље к мене.“
Страхинова проговара љуба:
„Господаре, силан Влах-Алија!
„Та л' не видиш? испале ти очи!
„Оно није цареви делија,
„Мој господар Страхинићу бане,
„Ја познајем чело како му је
„И под челом очи обадвије,
„И његова оба мрка брка,
„И под њиме пуљата ђогата,
„И кутога хрта Карамана ;
„Не шали се главом, господару!"
Ја кад зачу Туре Влах-Алија,
Како ли се Type придрнуло,
Те поскочи на лагане ноге,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »