Page images
PDF
EPUB

Опасује мукадем-појаса,

А пињале остре за појаса,
И ту бритку сабљу припасује,
А све врана коња погледује.
У то доба бане пристасао,
Мудар бане, пак је иштетио:
На јутру му не зва добро јутро,
Нити Турски селам називаше,
Но му грдну ријеч проговара:
„А ту ли си? један копилане!
„Копилане, царев хаинине!
Чије ли си дворе похарао ?

99

„Чије ли си робље поробио?

585

590

[ocr errors]

„Чију л' љубиш под чадором љубу? „Излази ми на мегдан јуначки!"

595

Скочи Турчин ка да се придрну,

Једном крочи, до коња докрочи,
Другом крочи, коња појахао,
Притегну му обадва дизђена.
Ал не чека Страхинићу бане,

600

Но на њега ђога нагоњаше,

[blocks in formation]

„А шта ли си, влашче, премислило?

„Није сово бабе .Шумадијнске,

„Да разгониш и да набрекујеш,

610

„Но је ово силан Влах-Алија,

„Што с не боји цара ни везира,
„Што ј у цара војске државине,
Чини ми се сва царева војска,
„Као мрави по зеленој трави;
„А ти, море! мегдан да дијелиш!“
То му рече, бојно копље пушти,
Од прве га обранити шћаше,
Бог поможе Страхинићу бану,

615

Има ђога коња од мегдана,

620

Како копље на планини звизну,

Соко ђого паде на кољена,
Изнад њега копље прелетило,
Ударило о камен студени,
На троје се копље саломило:
До јабуке и до десне руке.
Док сатрше она копља бојна,
Потегоше перне буздохане:
Кад удара силан Влах-Алија,
Кад удара Страхинића бана,
Из седла га коњу изгоњаше,
А на уши ђогу нагоњаше,
Бог поможе Страхинићу бану,
Има ђога коња од мегдана,
Што га данас у Србина нема,
У Србина, нити у Турчина,
Узмахује и главом и снагом,
Те у седло баца господара;
Кад удара Страхинићу бане
Мучну алу силна Влах-Алију,
Из седла га маћи не могаше,
Тону вранцу коњу до кољена

625

630

635

640

У земљицу ноге све четири.
Буздохане перне поломише,
Поломише, и пера просуше,
Па су бритке сабље повадили,
Да јуначки мегдан подијеле.
Но да видиш Страхинића бана!
Кажу има сабљу о појасу:
Ковала су сабљу два ковача,
Два ковача и три помагача,
Од неђеље опет до неђеље,
Од челика сабљу претопили,
У острицу сабљу угодили;
Турчин ману, а дочека бане,
На сабљу му сабљу дочекао,
По поли му сабљу пресјекао;
Виђе бане, па се разрадова,
Љуто сави и отуд и отуд,
Еда би му главу осјекао,
Јал Турчину руке обранио;
Удари се јунак на јунака,
Не да Турчин главу укинути,
Не да своје руке иштетити,
Но се брани с оном половином:
Половину на врат натураше,
И својега врата заклоњаше,
И банову сабљу оштрпкује,
Све откида по комат и комат.
Обадвије сабље исјекоше,
До балчака сабља догонише,
Побацише њине одломчине,
Од хитријех коња одскочише,

645

650

655

660

665

670

За била се грла доватише,

Те се двије але понијеше

675

На Голечу на равној планини;

Носише се љетни дан до подне,
Док Турчина пјене попануше,

Бијеле су како горски снијег,
Страхин-бана б'јеле, па крваве,
Искрвави низ прси хаљине,
Искрвави чизме обадвије.
А кад бану мука досадила,
Тада бане ријеч проговара:
„Љубо моја, тебе Бог убио!
„Које јаде гледаш на планини?
„Но ти подби један комат сабље,
„Удри, љубо, мене, ја Турчина:
„Мисли, љубо, кога тебе драго.“
Али Турчин љуто проговара:
„Душо моја, Страхинова љубо!
„Немој мене, но удри Страхина,
„Нигда њему мила бити не ћеш,
„Пријекорна бити до вијека:

680

685

690

„Кориће те јутром и вечером,

695

Бе си била са мном под чадором;

[ocr errors]

„Мене бити мила до вијека,

„Одвешћу те Једренету граду,
„Наредићу тридест слушкињица,

[ocr errors]

, Нек ти држе скуте и рукаве, „Ранићу те медом и шећером, Окитити тебе дукатима

[ocr errors]
[ocr errors]

, Саврх главе до зелене траве; „Удри саде Страхинића бана!"

700

[ocr errors]

Женску страну ласно преварити:
Лако скочи, ка да се помами,
Она нађе један комат сабље,
Зави комат у везени јаглук,

Да јој билу руку не обрани,
Па облеће и отуд и отуд,
Чува главу Турчин-Влах-Алије,
А ошину господара свога,
Господара Страхинића бана,
Поврх главе по чекрк-челенци
И по његову бијелу кауку,
Пресјече му златали челенку,
И пресјече бијела каука,
Мало рани главу на јунаку,
Поли крвца низ јуначко лице,
Шћаше залит очи обадвије.
Препаде се Страхинићу бане,
Бе погибе лудо и безумно,
А нешто се бане домислио,
Викну бане из бијела грла
Некакога хрта Карамана,
Што је хрче на лов научио,
Викну бане и опет привикну,

9

705

710

715

720

725

Скочи хрче и одмах дотрча,

Те банову љубу доватило;

[blocks in formation]
« PreviousContinue »