Мили Боже! чуда великога!
Или грми, ил' се земља тресе!
Ил" удара море у брегове?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит” удара море у брегове,
Већ дијеле благо светитељи:
Свети Петар и свети Никола,
Свети Јован и свети Илија,
и са њима свети Пантелија;
Њим” долази Блажена Марија,
Рони сузе низ бијело лице.
њу ми пита Громовник Илија:
Сестро наша, Блажена Марија!
Каква ти је голема невоља,
Те ти рониш сузе од образа?“
Ал' говори Блажена Марија:
А мој брате, Громовник Илија!
Како не ћу сузе прољевати,
„Кад ја идем из земље Инђије,
„Из Инђије из земље проклете?
„У Инђији тешко безакоње:
„Не поштује млађи старијега,
„Не слушају ћеца родитеља;
„Родитељи пород погазили,
„Црн им био образ на дивану
„Пред самијем Богом истинијем!
„Кум свor кума на судове ћера,
и доведе лажљиве свједоке
„И без вјере и без чисте душе,
„иоглоби кума вјенчанога,
„Вјенчанога или крштенога;
„A брат брата на мејдан зазива ;
Бевер снаси о срамоти ради,
„A брат сестру сестром не дозива. “
њој говори Громовник Илија:
„Сејо наша, Блажена Марија!
Утри сузе од бијела лица,
„Док ми овђе благо подјелимо,
„Отић ћемо Богу на диване,
Молићемо Бога истинога,
„Нек нам даде кључе од небеса,
„Да затворим” седмера небеса,
„Да ударим” печат на облаке,
„Да не падне дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
„Нити ноћу сјајна мјесечина,
„Да не падне за три годинице;
„Да не роди вино ни шеница,
„Ни за цркву часна летурђија.“
Кад то чула Блажена Марија,
Утр сузе од бијела лица.
Када свеци благо подјелише:
Петар узе винце и шеницу,
и кључеве од небеског царства;
A Илија муње и громове;
Пантелија велике врућине;
Свети Јован кумство и братимство,
и крстове од часнога древа;
A Никола воде и бродове;
Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана
и три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умoлише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит” обасја сјајна мјесечина;
и не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице;
Црна земља испуца од суше,
у
њу живи пропадаше људи;
A Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Te
помори и старо и младо, и растави и мило и драго. Што остало, то се покајало, Господина Бога вјеровало. и осташе Божји благосови, Да не падне леда ни снијега До један пут у години дана; Како онда, тако и данаске. Боже мили, на свем тебе вала! Што је било, више да не буде!
2.
Опеш шо, али друкчије.
(нз Црне горе).
збор зборише Божи апостоли,
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита га Огњана Марија:
„Те си био, мој брате Илија ?“
„Казаћу ти, Огњана Марија:
„Ја сам био у земљу проклету,
„Бено јесте Боже незаконство:
Те не моле Бога, да помогне,
„И не слуша пород родитеља,
„А не слуша млађи старијега;
„Бе кум кума не држи за кума,
Бевер снаси о срамоти ради;
„Бе брат брата по судовим ћера
„И мучи га муках пред Турцима ;
Не светкују свеца никаквога,
„Нити жегу у цркву свијеће,
„Нити служе Божу летурђију.“
Оно рече, на ноге устаде,
и Господске даре дијелише,
Што је њима Господ поклонио:
Свети Петар и апостол Павле
Eв узеше пуње ишеницу '),
Свет Илија грома небескога,
") у Црној се гори иуње зове оно вино, скојијем се
устаје у славу; а шеница се овдје спомиње ради кољива, поскура и крснога колача.
А Марија муњу и стријелу,
25 Свети Тома печат од облаках, Аранђео јесење бријеме, A Никола на воду бродове, Свети Спасе житњега цвијета, Свети Саво леда и снијега,
30 Свети Јован сабор анђелима, А Ђорђије прољетње цвијеће. Кад анђели *) даре дијелише, Они св’јету муке ударише: Илија их громовима гађа,
35 А Марија муњом и стријелом ; Не могли их Богу обрнути. Аранђео навали бријеме, Никола им затисну бродове, Свети Петар и апостол Павле
40 Узеше им пуње ишеницу и од земље свакоји берићет; Па их Боже сунце изгорело, Горело их три године данах, Док узавре мозак у јунака,
45 Докле пуче ками у лугове, А осану гора проз планине; Докле црна земља испуцала, Пуче црна земља по три лакта, Те се ломе коњи и јунаци ;
50 Свети Саво пуштио снијега Три године снијег не опаде, Док у свијет ништа не остале,
и овчари овце изгубише, 1) У више пјесама слушао сам, да се свеци зову анђел
|