Page images
PDF

„Свекрвице, мајко Дамјанова!
„Нит” је гладан шенице бјелице,
„Нити жедан воде са Звечана,
„Већ је њега Дамјан научио
„До по ноћи ситну зоб зобати,
„Од по ноћи на друм путовати;
„Пак он жали свога господара
„Што га није на себи донијо.“
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове бјела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци;
Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дaмjaнoву:
„Снао моја, љубо Дамјанова!
„Бил“ познала, чија ј ово рука?“
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова!
„Ово ј рука нашега Дамјана,
„Јера буpму ја познајем, мајко,
„Бурма са мном на вјенчању била.“
Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртала с њоме,
Пак је руци тијо бесједила:
„Моја руко, зелена јабуко!

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Гдје си расла, гдје л' си устргнута!
„А растла си на криоцу моме, S{}
„Устргнута на Косову равном!“
Надула се Југовића мајка,
Падула се, па се и распаде
За својије девет Југовића
И десетим стар-Југом Богданом. S5

49.

Шар и ца Милица и Владе ша војвода.

Пошетала царица Милица
Испод града бијела Крушевца
С њоме шећу двије миле кћери,
Вукосава и лијепа Мара;
К њима језди Владета војвода 5
На дорату на коњу доброме;
Владета је коња ознојио *
И у бјелу пјену обукао.
Пита њега царица Милица:
„Ој Бога ти, кнежева војводо! 1{}
„Што си тако коња ознојио?
„Не идеш ли са поља Косова?
„Не виђе ли честитога кнеза,
„Господара и мога и твога?“
Ал' бесједи Владета војвода: 15
„Ој Бога ми, царице Милице!
„Та ја идем са поља Косова,

„Ал' не виђех честитога кнеза,

„Већ ја виђех кнежева зеленка,
„Ћерају га по Косову Турци,
„А кнез мислим да је погинуо.“
Кад то зачу царица Милица,
Проли сузе низ бијело лице,
Пак још пита Владету војводу:
„Још ми кажи, кнежева војводо!
„Кад си био на Косову равну,
„Не виђе ли девет Југовића
„И десетог старог Југ-Богдана?“
Ал' бесједи Владета војвода:
„Та ја прођох кроз Косово равно,
„И ја виђех девет Југовића
„И десетог старог Југ-Богдана:
„Они бјеху у пола Косова,
„Крваве им руке до рамена
„И зелени мачи до балчака;
„Али су им малаксале руке
„Сијекући по Косову Турке.“
Још му рече царица Милица:
„Стан” почекај, кнежева војводо!
„Не виђе ли још два зета моја:
„Бранковића, Милош-Обилића?“
Ал' бесједи Владета војвода:
„Та ја прођох кроз Косово равно,
„И ја виђех Милош-Обилића:
„Он стајаше у пољу Косову,
„На бојно се копље наслонио,
„Бојно му се копље преломило,
„Пак на њега Турци навалише,
„До сад мислим да је погинуо;

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Ал' не виђех Вука Бранковића, 50
„Не виђех га, не вид”ло га сунце!
„Он издаде честитога кнеза,
„Господара и мога и твога.“

50.

Комад и од различ није а Косовски је а п је са ма.

[ocr errors]

Цар Мурате у Косово паде,
Како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено Српском кнез-Лазару;
„Ој Лазаре, од Србије главо! 5
„Нит” је било, нити може бити:
„Једна земља, а два господара;
„Једна раја, два харача даје;
„Царовати оба не можемо,
„Већ ми пошљи кључе и хараче, 10
„Златне кључе од свијех градова,
„И хараче од седам година;
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„А ти хајде у поље Косово,
„Да сабљама земљу дијелимо.“ 15
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, грозне сузе рони.

II.

Да је коме послушати било,

Како љуто кнеже проклињаше: *
„Ко не дође на бој на Косово,
„Од руке му ништа не родило:
„Ни у пољу бјелица пшеница,
„Ни у брду винова лозица!“

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

Славу слави Српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме,
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана, *)
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редом;
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв је Српске војводе: 1()
Једно ми је Косанчић Ивaнe,
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи Српској:
„Коме ћ" ову чашу наздравити? 15
„Ако ћу је напит по старјештву, |-
„Напићу је старом Југ-Богдану;
„Ако ћу је напит по госпоству,
„Напићу је Вуку Бранковићу,
„Ако ћу је напит" по милости, 20
„Напићу је мојим девет шура,
„Девет шура, девет Југовића;
„Ако ћу је напит" по љепоти,

« PreviousContinue »