Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

„Свекрвице, мајко Дамјанова! „Нит” је гладан шенице бјелице, „Нити жедан воде са Звечана, „Већ је њега Дамјан научио До по ноћи ситну зоб зобати, „Од по ноћи на друм путовати; „Пак он жали свога господара „Што га није на себи дониjо.“ и ту мајка тврда срдца била, Да од срдца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, Али лете два врана гаврана, Крвава им крила до рамена, На кљунове б'јела пjена тргла; Они носе руку од јунака и на руци бурма позлаћена, Бацају је у криоце мајци; Узе руку Југовића мајка, Окретала, превртала с њоме, Па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо Дамјанова! „Би я познала, чија ј ово рука ?“. Проговара љуба Дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова! „Ово ј рука нашега Дамјана, „Јера бурму ја познајем, мајко, „Бурма са мном на вјенчању била.“ Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала с њоме, Пак је руци тијо бесједила : „Моја руко, зелена јабуко!

[ocr errors]

„Гдје си расла, гдје л' си устргнута! „A pacтла си на криоцу моме, „Устргнута на Косову равном !“ Надула се Југовића мајка, Надула се, па се и распаде За својије девет Југовића и десетим стар-Југом Богданом.

49.

Царица Милица и Владеш а

војвода.

Пошетала царица Милица
Испод града бијела Крушевца
с њоме шећу двије миле кћери;
Вукосава и лијепа Мара;
Књима језди Владета војвода
На дорату на коњу доброме ;
Владета је коња ознобио
и у б'јелу пјену обукао.
Пита њега царица Милица:
„Ој Бога ти, кнежева војводо!
„Што си тако коња ознојио ?
„Не идеш ли са поља Косова ?
„Не виђе ли честитога кнеза,
„Господара и мога и твога?“.
Ал' бесједи Владета в
„Ој Бога ми, царице Милице!
„Та ја идем са поља Косова,
„Ал' не виђех честитога кнеза,

15 .

25

30

„Већ ја виђех кнежева зеленка,
„Терају га по Косову Турци,
„А кнез мислим да је погинуо.“
Кад то зачу царица Милица,
Проли сузе низ бијело лице,
Пак још пита Владету војводу:
„Још ми кажи, кнежева војводо!
„Кад си био на Косову равну,
„Не виђе ли девет Југовића
„И десетог старог Југ-Богдана ?
Ал' бесједи Владета војвода:
„Та ја прођох кроз Косово равно,
„И ја виђех девет Југовића
И десетог старог Југ-Богдана:
„Они бјеху у пола Косова,
„Крваве им руке до рамена
„И зелени мачи до балчака ;
„Али су им малаксале руке
„Сијекући по Косову Турке.“
Још му рече царица Милица:
„Стан” почекај, кнежева војводо!
„Не виђе ли још два зета моја:
„Бранковића, Милош-Обилића?“
Ал' бесједи Владета војвода:
„Та ја прођох кроз Косово равно,
„И ја виђех Милош-Обилића :
„Он стајаше у пољу Косову,
„На бојно се копље наслонио,
„Бојно му се копље преломило,
„Пак на њега Турци навалише,
„До сад мислим да је погинуо;

[merged small][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

„Ал' не виђех Вука Бранковића,
„Не виђех га, не вид’ло га сунце!
„Он издаде честитога кнеза,
„Господара и мога и твога. “

50.

Комади од различнијех Косов-
Скијех пјесама.

І.
Цар Мурате у Косово паде,
Како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено Српском кнез-Лазару;
„Ој Лазаре, од Србије главо!
„Нит” је било, нити може бити:
„Једна земља, а два господара ;
„Једна раја, два харача даје;
„Царовати оба не можемо,
„Већ ми пошљи кључе и хараче,

10
„Златне кључе од свијех градова,
„И хараче од седам година;
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„А ти хајде у поље Косово,
„Да сабљама земљу дијелимо.“
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, грозне сузе рони.

ІІ.
Да је коме послушати било,

Како љуто кнеже проклињаше:
„Ко не дође на бој на Косово,
„Од руке му ништа не родило:
„Ни у пољу бјелица пшеница,
„Ни у брду винова лозица !“

ІІІ.

10

Славу слави Српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме,
Сву господу за сотру сједао,
Сву господу и господичиће:
с десне стране старог Југ-Богдана,
и до њега девет Југовића;
А слијеве Вука Бранковића,
и осталу сву господу редом;
У заставу војводу Милоша,
и до њега дв'је Српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи Српској :
„Коме і ову чашу наздравити?
„Ако ћу је напит” по старјештву,
„Напићу је старом Југ-Богдану;
„Ако ћу је напит” по госпоству,
„Напићу је Вуку Бранковићу;
„Ако ћу је напит” по милости,
„Напићу је мојим девет шура,
„Девет шура, девет Југовића;
„Ако ћу је напит” по љепоти,

« PreviousContinue »