Page images
PDF

„Напићу је Косанчић-Ивану;
„Ако ћу је напит" по висини,
„Напићу је Топлици Милану;
„Ако ћу је напит” по јунаштву,
„Напићу је војводи Милошу.
„Та ником је другом напит" не ћу,
„Већ у здравље Милош-Обилића:
„Здрав Милошу, вјеро и невјеро!
„Прва вјеро, потоња невјеро!
„Сјутра ћеш ме издат на Косову,
„И одбјећи Турском цар-Мурату;
„Здрав ми буди! и здравицу попиј-
„Вино попиј, а на част ти пехар!“
Скочи Милош „на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
„Вала тебе, славни кнез-Лазаре!
„Вала тебе на твојој здрави и,
„На здравици и на дару твоме;
„Ал' не вала на такој бесједи;
„Јер, тако ме вјера не убила!
„Ја невјера никад био нисам,
„Нит” сам био, нити ћу кад бити,
„Него сјутра мислим у Косову
„За ришћанску вјеру погинути;
„Невјера ти сједи уз кољено,
„Испод скута пије ладно вино:
„А проклети Вуче Бранковићу.
„Сјутра јесте лијеп Видов данак,
„Виђећемо у пољу Косову,
„Ко је вјера, ко ли је невјера.
„А тако ми Бога великога!

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

„Ја ћу отић сјутра у Косово,
„И заклаћу Турског цар-Мурата,
„И стаћу му ногом под грљоце;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,
„Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватићу Вука Бранковића,
„Везаћу га уз то бојно копље,
„Као жена куђељ” уз преслицу,
„Носићу га у поље Косово.“

[merged small][ocr errors]

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси л' Турску уводио војску?
„Јели млого војске у Турака?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
„Можемо ли Турке придобити?“
Вели њему Косанчић Иване:
„О мој брате, Милош-Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;
„Сви ми да се у со прометнемо,
„Не би Турком ручка осолили:
„Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]

„Од Чечана врху до планине,
„Све је Турска војска притиснула:
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
„Све барјаци као и облаци,
„А чадори као и сњегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
„Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу.“
Још га пита Милош-Обилићу:
„Ја Иване, мио побратиме!
„Ђе је чадор силног цар-Мурата?
„Ја сам ти се кнезу затекао,
„Да закољем Турског цар-Мурата,
„Да му станем ногом под грЂоце.“
Ал" говори Косанчић Иване:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Ђе је чадор силног цар-Мурата,
„Усред Турског силна таобора,
„Да ти имаш крила соколова,
„Пак да паднеш из неба ведрога,
„Перје меса не би изнијело.“
Тада Милош заклиње Ивана:
„О Иване, да мој мили брате,
„Нерођени, као и рођени!
„Немој тако кнезу казивати,
„Јер ће нам се кнеже забринути,
„И сва ће се војска поплашити,
„Већ овако нашем кнезу кажи:

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Има доста војске у Турака,
„Ал' с" можемо с њима ударити,
„И ласно их придобит" можемо;
„Јера није војска од мејдана,
„Већ све старе хоџе и хаџије, 55
„Занатлије и младе ћарџије,
„Који боја ни виђели нису,
„Истом пошли, да се љебом ране;
„А и што је војске у Турака,
„Војска им се јесте побољела 60
„Од болести тешке сpдобоље,
„А добри се коњи побољели
„Од болести коњске сакагије.

[ocr errors]

„Који оно добар јунак бјеше,
„Што један пут бритком сабљом мане,
„Бритком сабљом и десницом руком,
„Пак двадесет одсијече глава?“ —
„Оно јесте Бановић Страхиња“ — | 5
„Који оно добар јунак бјеше,
„Што два и два на копље набија,
„Преко себе у Ситницу тура?“
„Оно јесте Срђа Злопоглеђа.“ —
„Који оно добар јунак бјеше 10
„На алату коњу великоме
„Са крсташем у руци барјаком,
„Што сагони Турке у буљуке
„И нагони на воду Ситницу?“ —
„Оно јесте Бошко Југовићу.“ 15

51.

Ко с о вка дјевојка.

Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца, Засукала бијеле рукаве, Засукала до бели лаката, 5 На плећима носи леба бела, У рукама два кондира златна, У једноме лађане водице, . У другоме руменога вина; Она иде на Косово равно, | 10 Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза, Те преврће по крви јунаке; Ког јунака у животу нађе, Умива га лађаном водицом, 15 Причешћује вином црвенијем И залаже лебом бијелијем. Намера је намерила била На јунака Орловића Павла, На кнежева млада барјактара, 20 И њега је нашла у животу, Десна му је рука осечена И лијева нога до колена, Вита су му ребра изломљена, Виде му се џигерице беле; 25 Измиче га из те млоге крвце, Умива га лађаном водицом,

« PreviousContinue »