Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors]

„Напићу је Косанчић-Ивану ;
„Ако ћу је напит по висини,
„Напићу је Топлици Милану;
„Ако ћу је напит” по јунаштву,
„Напићу је војводи Милошу.
„Та ником” је другом напит” не hy,
„Већ у здравље Милош-Обилића:
„Здрав Милошу, вјеро и невјеро!
„Прва вјеро, потоња невјеро!
„Сјутра ћеш ме издат” на Косову,
„И одбјећи Турском цар-Мурату;
„Здрав ми буди! и здравицу попиј:
„Вино попиј, а на част ти пехар !“
Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
„Вала тебе, славни кнез-Лазаре!
„Вала тебе на твојој здрави и,
„На здравици и на дару твоме;
„Ал' не вала на такој бесједи;
„Јер, тако ме вјера не убила!
„Ја невјера никад био нисам,
„Нит” сам био, нити ћу кад бити,
„Него сјутра мислим у Косову
„За ришћанску вјеру погинути;
„Невјера ти сједи уз кољено,
„Испод скута пије ладно вино:
„А проклети Вуче Бранковићу.
„Сјутра јесте лијеп Видов данак,
„Виђећемо у пољу Косову,
„Ко је вјера, ко ли је невјера.
„А тако ми Бога великога!

[ocr errors]
[ocr errors]

„Ја ћу отић” сјутра у Косово,
„И заклаһу Турског цар-Мурата,
„И стаћу му ногом под гръоце;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватићу Вука Бранковића,
„Везаћу га уз то бојно копље,
„Као жена куђељ уз преслицу,
„Носићу га у поље Косово.“

[ocr errors]
[ocr errors]

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси . Турску уводио војску?
„Јели млого војске у Турака ?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
„Можемо ми Турке придобити?..
Вели њему Косанчић Иване:
„0 мој брате, Милош Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;
„Сви ми да се у со прометнемо,
„Не би Турком ручка осолили:
„Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

[ocr errors][merged small]

20

25

30

„Од Чечана врху до планине,
„Све је Турска војска притиснула:
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
„Све барјаци као и облаци,
„А чадори као и сњегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
„Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу.“
Још та пита Милош-Обилићу:
„Ја Иване, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата?
„Ја сам ти се кнезу затекао,
„Да закољем Турског цар-Мурата, .
„Да му станем ногом под гръоце. “
Ал' говори Косанчић Иване:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата,
„У сред Турског силна таобора,
„Да ти имаш крила соколова,
„Пак да паднеш из неба ведрога,
„Перје меса не би изнијело.“
Тада Милош заклиње Ивана:
„0 Иване, да мој мили брате,
„Нерођени, као и рођени!
„Немој тако кнезу казивати,
„Јер ће нам се кнеже забринути,
„И сва ће се војска поплашити,
„Већ овако нашем кнезу кажи:

35

[ocr errors]
[ocr errors]

А

[ocr errors]
[ocr errors]

„Има доста војске у Турака,
„Ал с' можемо с њима ударити,
„И ласно их придобит” можемо ;
„Јера није војска од мејдана,
„Већ све старе хое иxације,
„Занатлије и младе һарције,
„Који боја ни виђели нису,
„Истом пошли, да се њебом ране;
„А и што је војске у Турака,
„Војска им се јесте побољела
„Од болести тешке срдобоље,
„А добри се коњи побољели
„Од болести коњске сакагије.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Који оно добар јунак бјеше, „Што један пут бритком сабљом мане, „Бритком сабљом и десницом руком, „Пак двадесет одсијече глава?“. — „Оно јесте Бановић Страхиња“ – . 5 „Који оно добар јунак бјеше, . „Што два и два на копље набија, „Преко себе у Ситницу тура?. „Оно јесте Срђа Злопоглеђа. “ . „Који оно добар јунак беше

10 „На алату коњу великоме „Са крсташем у руци барјаком, „Што сагони Турке у буљуке „И нагони на воду Ситницу?“ – „Оно јесте Бошко Југовићу.“

15

51.
Косовка дјевојка.

[ocr errors][merged small]

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до бели маката,
На плећима носи леба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме лађане водице,
. У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
и залаже лебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара,
и њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
Илијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се цигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце,
Умива га лађаном водицом,

[blocks in formation]
« PreviousContinue »