Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Напићу је Косанчић-Ивану;
"Ако ћу је напит по висини,
„Напићу је Топлици Милану;
„Ако ћу је напит' по јунаштву,
„Напићу је војводи Милошу.
Та ником је другом напит' не ћу,
Већ у здравље Милош-Обилића:
Здрав Милошу, вјеро и невјеро!
„Прва вјеро, потоња невјеро!
„Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
„И одбјећи Турском цар-Мурату ;
„Здрав ми буди! и здравицу попиј:
„Вино попиј, а на част ти пехар!"
Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
„Вала тебе, славни кнез-Лазаре!

99

Вала тебе на твојој здрави и, „На здравици и на дару твоме; "Ал не вала на такој бесједи; „Јер, тако ме вјера не убила! „Ја невјера никад био нисам,

25

30

35

40

„Нит сам био, нити ћу кад бити, „Него сјутра мислим у Косову

45

[ocr errors]

„За ришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
„Испод скута пије ладно вино:
„А проклети Вуче Бранковићу.
„Сјутра јесте лијеп Видов данак,
„Виђећемо у пољу Косову,
„Ко је вјера, ко ли је невјера.
„А тако ми Бога великога!

50

,

„Ја ћу отић сјутра у Косово,
„И заклаћу Турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гръоце ;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,

[ocr errors]
[ocr errors]

Те се здраво у Крушевац вратим, "Уватићу Вука Бранковића, „Везаћу га уз то бојно копље, Као жена куђељ’уз преслицу, „Носићу га у поље Косово."

[ocr errors]

IV.

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси л' Турску уводио војску?
„Јели млого војске у Турака?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
„Можемо ли Турке придобити?“
Вели њему Косанчић Иване:
„О мој брате, Милош Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;

[ocr errors]

Сви ми да се у со прометнемо,

"Не би Турком ручка осолили:

[ocr errors]

Ево пуно петнаест данака

„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

55

60

5

10

15

„Од Чечана врху до планине,
„Све је Турска војска притиснула:
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
„Све барјаци као и облаци,
"А чадори као и сњегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
„Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу.“
Још га пита Милош Обилићу:
„Ја Иване, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата?
„Ја сам ти се кнезу затекао,
„Да закољем Турског цар-Мурата,
„Да му станем ногом под гръоце.
ᎪᏗ
говори Косанчић Иване:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата,
сред Турског силна таобора,
„Да ти имаш крила соколова,
„Пак да паднеш из неба ведрога,
„Перје меса не би изнијело.‘
Тада Милош заклиње Ивана:
"О Иване, да мој мили брате,
„Нерођени, као и рођени!
„Немој тако кнезу казивати,
„Јер ће нам се кнеже забринути,
„И сва ће се војска поплашити,

[ocr errors]
[ocr errors]

99

66

Већ овако нашем кнезу кажи:

66

20

25

30

35

40

45

50

„Има доста војске у Турака,
"Ал' с' можемо с њима ударити,
„И ласно их придобит можемо;
„Јера није војска од мејдана,
„Већ све старе хоџе и хаџије,
„Занатлије и младе һарџије,
„Који боја ни виђели нису,

99.

„Истом пошли, да се љебом ране;
"А и што је војске у Турака,
„Војска им се јесте побољела
„Од болести тешке срдобоље,
„А добри се коњи побољели
„Од болести коњске сакагије.

V.

„Који оно добар јунак бјеше,
„Што један пут бритком сабљом мане,
„Бритком сабљом и десницом руком,
„Пак двадесет одсијече глава?"
„Оно јесте Бановић Страхиња“
„Који оно добар јунак бјеше,
„Што два и два на копље набија,
„Преко себе у Ситницу тура?"
„Оно јесте Срђа Злопоглеђа. “
„Који оно добар јунак бјеше
„На алату коњу великоме
„Са крсташем у руци барјаком,
„Што сагони Турке у буљуке
И нагони на воду Ситницу?"
„Оно јесте Бошко Југовићу.

[ocr errors]

66

55

60

5

10

15

51.

Косовка Дјевојка.

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до бели лаката,
На плећима носи леба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме лађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже лебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара,
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
И лијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце,
Умива га лађаном водицом,

5

10

15

20

25

« PreviousContinue »