Page images
PDF

Причешћује вином црвенијем
И залаже лебом бијелијем; -
Кад јунаку срце заиграло, 30
Проговара Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко!
„Која ти је голема невоља,
„Те преврћеш по крви јунаке?
„Кога тражиш по разбоју млада? 35
„Или брата, или братучеда?
„Ал' по греку стара родитеља “)?“
Проговара Косовка девојка:
„Драги брато, делијо незнана!
„Ја од рода никога не тражим: А ()
„Нити брата, нити братучеда,
„Ни по греку стара родитеља;
„Мож' ли знати, делијо незнана,
„Кад кнез Лаза причешћива војску
„Код прекрасне Самодреже цркве 15
„Три недеље тридест калуђера?
„Сва се Српска причестила војска,
„Најпослије три војводе бојне:
„Једно јесте Милошу војвода,
„А друго је Косанчић Ивaнe, 50
„А треће је Топлица Милане:
„Ја се онде деси на вратима,

“) По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац. Овдје се показује знак народнога мишљења, да је гријех и жениши се. Ја сам слушао од оца једнога великог господара гдје говори за свога сина: „Он је мој по гријету син, али га мени сад ваља слушати.“

„Кад се шета војвода Милошу,
„Красан јунак на овоме свету,
„Сабља му се по калдрми вуче,
„Свилен калпак, оковано перје,
„На јунаку коласта аздија,
„Око врата свилена марама,
„Обазре се и погледа на ме,
„С“ себе скиде коласту аздију,
„С“ себе скиде, па је мени даде:
„На, девојко, коласту аздију,
„По чему ћеш мене споменути, .
„По аздији по имену моме:
„Ево т” идем погинути, душо,
„У табору честитога кнеза,
„Моли Бога, драга душо моја,
„Да ти с” здраво из табора вратим,
„А и тебе добра срећа нађе,
„Узећу те за Милана мога,
„За Милана Богом побратима,
„Кој" је мене Богом побратио,
„„Вишњим Богом и светим Јованом;
„Ја ћу теби кум венчани бити.“
„За њим иде Косанчић Ивaнe,
„Красан јунак на овоме свету,
„Сабља му се по калдрми вуче,
„Свилен калпак, оковано перје,
„На јунаку коласта аздија,
„Око врата свилена марама,
„На руци му бурма позлаћена,
„Обазре се и погледа на ме,
„С руке скиде бурму позлаћену,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„С руке скиде, па је мени даде:
„На, девојко, бурму позлаћену, 85
„„По чему ћеш мене споменути,
„А по бурми по имену моме:
„Ево т” идем погинути, душо,
„У табору честитога кнеза,
„Моли Бога, моја душо драга, 9()
„Да ти с” здраво из табора вратим,
„А и тебе добра срећа нађе,
„„Узећу те за Милана мога,
„За Милана Богом побратима,
„Кој" је мене Богом побратио, 95
„„Вишњим Богом и светим Јованом;

„Ја ћу теби ручни девер бити.““

„За њим иде Топлица Милане,
„Красан јунак на овоме свету,
„Сабља му се по калдрми вуче, 1()()
„Свилен калпак, оковано перје,
„На јунаку коласта аздија,
„Око врата свилена марама,
„На руци му копрeнa од злата,
„Обазре се и погледа на ме, 105
„С руке скиде копрeну од злата,
„С руке скиде, па је мени даде:
„На, девојко, копрeну од злата,
„По чему ћеш мене споменути,
„Пo копрeни по имену моме: 110
„Ево т” идем погинути, душо,
„У табору честитога кнеза;
„Моли Бога, моја душо драга,
„ „Да ти с” здраво из табора вратим,

„Тебе, душо, добра срећа нађе,
„Узећу те за верну љубовцу.“
„И одоше три војводе бојне.
„Њи ја данас по разбоју тражим.“
Ал' беседи Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко!
„Видиш, душо, она копља бојна
„Понајвиша а и понајгушћа,
„Онде ј пала крвца од јунака
„Та доброме коњу до стремена,
„До стремена и до узенђије,
„А јунаку до свилена паса,
„Онде су ти сва три погинула,
„Већ ти иди двору бијеломе,
„Не крвави скута и рукава.“
Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору
Кукајући из бијела грла:
„Јао јадна! уде ти сам среће!
„Да се, јадна, за зелен бoр ватим,
„И он би се зелен осушио.“

[ocr errors]

Нешто цвили у Стамболу граду;
Да л' је гуја, да л' је вила бјела?
Нит' је гуја, ни бијела вила,
Но је јунак Јуришићу Јанко,

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

Ако цвили, и невоља му је:
Ево има три године дана,
Ка” је Јанко таме допаднуо,
Бре тавнице цара тирјанина,
Тирјанскога цара Сулејмана,
Јесте њему тама додијала,
Те он цвили јутром и вечером,
Досадио студену камену,
А некмо ли цару Сулејману.
Тад долази царе Сулејмане,
Он долази тавници на врата,
Те дозивље Јуришића Јанка:
„Копилане, Јуришићу Јанко!
„Која ти је голема невоља,
„Те ти цвилиш у мојој тавници?
„Ал' си гладан, ал' си ожеднио?
„Али си се силан ужелио,
„У желио младе кауркиње?“
Тад говори Јуришићу Јанко:
„Воља ти је, царе, бесједити;
„Нит” сам гладан, нит' сам ожеднио;
„А мене су жеље пролазиле,
„Још како сам пао у тамницу;
„Но је мене тама досадила.
„Султан-царе, ако Бога знадеш!
„Ишти блага, колико ти драго,
„Пушти, царе, кости из тавнице.“
Ал" говори царе Сулејмане:
„Бре, куpвићу, Јуришићу Јанко!
„Не ћу тебе паре ни динара,
„Но ти хоћу, право да ми кажеш,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »