Page images
PDF

Кад су били на трећем конаку,
Иде дужде ђеверу Стјепану:
„Дај, ђевере, твоју милу снаху
„Једну ноћцу за вјерну љубовцу,
„Ево тебе три чизме дуката.“
Превари се Земљићу Стјепане
На три чизме жутијех дуката,
Даде дужду своју снаху милу,
Узе њему три чизме дуката,
А дужд куму за бијелу руку,
Одведе је под чадоре своје,
Па је куми тихо бесједио:
„Сједи доље, моја мила кумо!
„Да с" грлимо и да с милујемо.“

- Вели њему Бугарка ђевојка:

„Болан куме, дужде од Млетака!
„Под нам” ће се земља провалити,
„А више нас небо проломити,
„Како ће се кума миловати?“
Рече ријеч дужде од Млетака:
„Ој не лудуј, моја мила кумо!
„Ја сам до сад девет обљубио,
„Кумо моја! кума крштенијех,
„А вјенчане двадест и четири,
„Ни једном се земља не провали,
„Нит” се небо више нас проломи;
„Већ ти сједи, да се милујемо.“
А ђевојка куму говораше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Мене стара проклињала мајка,
„Да не љубим брадата јунака,

175

180

185

190

195

200

„Већ јунака млада голобрада,
„Као што је Краљевићу Марко.“
Кад то чуо дужде од Млетака,
Он бербере хитре добавио,
Један мије, други браду брије;
Поклања се лијепа ђевојка,
Купи браду, у јаглук завија.
Па бербере дужде изгонио,
Својој куми тихо бесједио:
„Сједи доље, моја мила кумо.“
А Бугарка њему бесјеђаше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Ако чује Краљевићу Марко,
„Обоје ћем“ изгубити главе.“
Вели дужде лијепој ђевојци:
„Сједи доље, немој лудовати!
„Ено Марка на среди сватова,
„Ђе је бијел чадор разапео,
„На чадору јабука од злата,
„У јабуци два камена драга,
„Те се види до полу сватова:
„Већ ти сједи, да се милујемо.“
Рече њему лијепа ђевојка:
„Стани мало, мој предраги куме!
„Док изиђем пред чадоре бјеле,
. „Да погледам небу под облаке,
„Ил' је ведро, или је облачно.“
Кад изиђе млада пред чадоре,
Виђе чадор Краљевића Марка,
Заигра се млада низ сватове,
Кано јелен од године дана,

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

До чадора Краљевића Марка.
Марко лего санак боравити,
А ђевојка стаде више њега,
Рони сузе од бијела лица,
Кад се прену Марко Краљевићу,
Онда рече Бугарци ђевојци:
„Хорјаткињо, Бугарка ђевојко!
„Зар не може мене причекати
„Док дођемо до бијела двора
„И ришћански закон савршимо?“
Привати се сабље оковане.
Поклони се лијепа ђевојка,
Па говори Краљевићу Марку:
„Господару, Краљевићу Марко!
„Ја нијесам рода хорјатскога,
„Већ једнога рода господскога,
„Ти са собом водиш хорјатине:
„Хорјатина кума и ђевера;
„Продаде ме Земљићу Стјепане
„Дужду куму за три чизме блага;
„Ако ми се, Марко, не верујеш,
„Ево браде дужда од Млетака.“

Па просипа браду из јаглука.

Када виђе Краљевићу Марко,
Он ђевојци бјеше говорио:
„Сједи доље, лијепа ђевојко,
„У јутру ће потражити Марко.“
Па он леже санак боравити.
Када свану и ограну сунце,
Уста Марко на ноге лагане,
И пригрну ћурак наопако,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

А у руку топузину тешку,
Оде право куму и ђеверу,
Те он њима добро јутро даје:
„Добро јутро, куме и ђевере!
„Ој ђевере! камо твоја снаша?
„А ти куме! камо твоја кума?“
Шути ђевер, ништа не говори,
Проговори дужде од Млетака:
„О мој куме, Краљевићу Марко!
„Сад су људи свакојаке ћуди,
„Сад се није ни нашалит“ с миром.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Зла ти шала, дужде од Млетака!
„Није шала обријана брада!
„Камо тебе брада јучерања?“
Још му ћаше дужде говорити,
Ал' не даде Краљевићу Марко,
Ману сабљом, откиде му главу
Побјеже му Земљићу Стјепане,
Стиже њега Краљевићу Марко,
И њега је сабљом ударио,
Од једнога двојицу огради.
Па се врати натраг до чадора,
Те опреми себе и Шарина.
Подиже се кита и сватови,
Здрав” одоше бијелу Прилипу.

270

275

280

285

290 57.

Марко Кр а љевић и о знаје о чин у

[ocr errors]

Рано рани Туркиња ђевојка,
Прије зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој бистра вода била,
Од сунца се вода замутила,
Ударила мутна и крвава,
Па проноси коње и калпаке,
Пспред подне рањене јунаке;
Па нанесе једнога јунака,
Узела га вода на матицу,
Окреће се низ воду Марицу.
Виђе јунак код воде ђевојку,
Па је поче Богом сестримити:
„Богом сестро, лијепа ђевојко!
„Баци мене једну крпу платна,
„Извади ме из воде Марице,
„Честиту ћу тебе оставити.“
Ђевојка је за Бога примила:
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На јунаку рана седамнаест;
На јунаку чудно одијело;
О бедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим” три камена драга;
Ваља сабља три царева града.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »