Page images
PDF
EPUB

175

180

185

Кад су били на трећем конаку,
Иде дужде ћеверу Стјепану:
„Дај, ђевере, твоју милу снаху
„Једну ноћцу за вјерну љубовцу,
„Ево тебе три чизме дуката.“
Превари се Земљићу Стјепане
На три чизме жутијех дуката,
Даде дужду своју снаху милу,
У зе њему три чизме дуката,
А дужд куму за бијелу руку,
Одведе је под чадоре своје,
Па је куми тихо бесједио:
„Сједи доље, моја мила кумо!
„Да с грлимо и да смилујемо.“
Вели њему Бугарка ђевојка :
„Болан куме, дужде од Млетака!
„Под нам ће се земља провалити,
„А више нас небо проломити,
„Како ће се кума миловати ?
Рече ријеч дужде од Млетака:
„Ој не лудуј, моја мила кумо!
„Ја сам до сад девет обљубио,
„Кумо моја! кума крштенијех,
„А вјенчане двадест и четири ;
„Ни једном се земља не провали,
„Нит” се небо више нас проломи;
„Већ ти сједи, да се милујемо.“
Ађевојка куму говораше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Мене стара проклињала мајка,
„Да не љубим брадата јунака,

190

195

200

, 205

210

215

„Већ јунака млада голобрада,
„Као што је Краљевић у Марко.“
Кад то чуо дужде од 1.летака,
Он бербере хитре добавио,
Један мије, други браду брије;
Поклања се лијепа ћевојка,
Купи браду, у јаглук завија.
Па бербере дуі де изгонио,
Својој куми тихо бесједио :
„Сједи доље, моја мила кумо.“
A Бугарка њему бесјеђаше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Ако чује краљевићу Марко,
„Обоје ћем” изгубити главе.“
Вели дужде лијепој ћевојци:
„Сједи доље, немој лудовати!
„Ено Марка на среди сватова,
„Бе је бијел чадор разапео,
„На чадору јабука од злата,
„У јабуци два камена . драга,
„Те се види до полу сватова;
„Већ ти сједи, да се милујемо.“
Рече њему лијепа ћевојка: ,
„Стани мало, мој предраги куме!
„Док изиђем пред чадоре б'jеле,
„Да погледам небу под облаке,
„Ил' је ведро, или је облачно. “
Кад изиђе млада пред чадоре,
Виђе чадор Краљевића Марка,
Заигра се млада низ сватове,
Кано јелен од године дана,

• 220

225

230 235

240

245

До чадора Краљевића Марка.
Марко лег'о санак боравити,
А ћевојка стаде више њега,
Рони сузе од бијела лица,
Кад се прену Марко Краљевићу,
Онда рече Бугарци ћевојци :
„Хорјаткињо, Бугарка ћевојко!
„Зар не може мене причекати
„Док дођемо до бијела двора
„и ришћански закон савршимо ?“
Привати се сабље оковане.
Поклони се лијепа ћевојка,
Па говори Краљевићу Марку:
„Господару, Краљевићу Марко!
„Ја нијесам рода хорјатскога,
„Већ једнога рода господскога,
Ти са собом водиш хорјатине:
„Хорјатина кума и ђевера;
„Продаде ме Земљићу Стјепане
Дужду куму за три чизме блага;
„Ако ми се, Марко, не верујеш,
„Ево браде дужда од Млетака.“
Па просипа браду из јаглука.
Када виђе Краљевићу Марко,
Он ћевојци бјеше говорио:
„Сједи доље, лијепа ћевојко,
„У јутру ће потражити Марко.“
Па он леже санак боравити.
Када свану и ограну сунце.
Уста Марко на ноге лагане,
и пригрну һурак наопако,

250

255

260

1

.

265 270

275

А у руку топузину тешку,
Оде право куму и ђеверу,
Те он њима добро јутро даје:
„Добро јутро, куме и ђевере !
„Ој ђевере! камо твоја снаша?
„А ти куме ! камо твоја кума ?
Шути ђевер, ништа не говори,
Проговори дужде од Млетака:
„0 мој куме, Краљевићу Марко!
„Сад су људи свакојаке һуди,
„Сад се није ни нашалит с миром. “
Вели њему Краљевићу Марко:
„Зла ти шала, дужде од Млетака!
„Није шала обријана брада!
„Камо тебе брада јучерања?“.
Још му hаше дужде говорити,
Ал' не даде Краљевићу Марко,
Ману сабљом, откиде му главу
Побјеже му Земљићу Стјепане,
Стиже њега Краљевићу Марко,
и њега је сабљом ударио,
Од једнога двојицу огради.
Па се врати натраг до чадора,
Те опреми себе и Шарина.
Подиже се кита и сватови,
Здрав одоше бијелу Прилипу.

280)

285

290 57.

Марко Краљевић познаје очину

. са б.у.
Рано рани Туркиња ћевојка,
Прије зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој бистра вода била,
Од сунца се вода замутила,
Ударила мутна и крвава,
Па проноси коње и калпаке,
испред подне рањене јунаке ;
Па нанесе једнога јунака,
Узела га вода на матицу,
Окреће се низ воду Марицу.
Виће јунак код воде ћевојку,
Па је поче Богом сестримити:
„Богом сестро, лијепа ћевојко!
„Баци мене једну крпу платна,
„Извади ме из воде Марице,
„Честиту ћу тебе оставити.“
Бевојка је за Бога примила:
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На јунаку рана седамнаест ;
На јунак у чудно одијело ;
обедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим” три камена драга;

25 Ваља сабља три царева града.

ИТИ :

Плат

« PreviousContinue »