Page images
PDF

Вели јунак Туркињи ђевојци:
„Сестро моја, Туркиња ђевојко!
„Кога имаш код бијела двора?“
Рече њему Туркиња ђевојка:
„Имам једну остарјелу мајку,
„И имадем брата Мустаф-агу.“
Проговара добар рањен јунак:
„Сестро моја, Туркиња ђевојко!
„Иди кажи брату Мустаф-аги,
„Да ме носи двору бијеломе;
„Код мене су три ћемера блага,
„У свакоме по триста дуката:
„Ја ћу један тебе поклонити,
„Други твоме брату Мустаф-аги,
„А трећи ћу себе оставити,
„Да ја видам моје грдне ране;
„Ако Бог да, те ране извидам,
„Честиту ћу тебе оставити
„И твојега брата Мустаф-агу.“
Оде цура двору бијеломе,
Те казује брату Мустаф-аги:
„О мој брате, ага Мустаф-ага!
„Добила сам рањена јунака
„На Марици на води студеној,
„Код њега су три ћемера блага,
„У свакоме по триста дуката:
„Један хоће мене поклонити,
„А други ће тебе, Мустаф-ага,
„А трећи ће себе оставити,
„Да он вида своје грдне ране;
„Немој ми се, брате, преварити,

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

„Да погубиш рањена јунака,
„Донеси га двору бијеломе.“
Оде Туре на воду Марицу,
А кад виђе рањена јунака,
Узе гледат сабљу оковану:
Ману њоме, одсјече му главу,
Скиде с њега дивно одијело,
Па он оде двору бијеломе.
Пред њега је сестра излазила,
А кад виђе, шта је учинио,
Она рече брату Мустаф-аги:
„За што, брате, да од Бога нађеш!
„За што згуби мога побратима?
„На што си се, болан, преварио?
„А на једну сабљу оковану!
„Еда Бог да, одсјекла ти главу!“
То му рече, уз кулу утече.
Мало време за тим постајало,
Дође Ферман од цара Турскога
Мустаф-аги да иде на војску.
Оде Мујо на цареву војску,
Припасао сабљу оковану;
А кад дође у цареву војску,
Гледа сабљу мало и велико,
Никоме се извадити не да:
Оде сабља од руке до руке,
Дођ у руке Краљевићу Марку,
Сама му се сабља извадила.
Кад је Марко сабљу загледао,

Ал' на сабљи три слова ришћанска: ,

Једно слово Новака ковача,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Друго слово Вукашина краља,
Треће слово Краљевића Марка. 90
Пита Марко Туре Мустаф-агу:
„Ој Бога ти, Турско момче младо!
„Откуд тебе ова бритка сабља?
„Или си је за благо купио?
„Или си је у боју добио? 95
„Или ти је од баба остала?
„Или ти је љуба донијела,
„Донијела љуба од мираза?“
Вели њему Туре Мустаф-ага:
„Ој Бога ми, каурине Марко! 100
„Кад ме питаш, право ћу ти казат”:“
Све му каза, каконо је било.
Вели њему Краљевићу Марко:
„За што, Туре, да од Бога нађеш!
„Нијеси му ране извидао? | 105
„Данас бих ти дао агалуке
„Код нашега цара честитога.“
Вели њему Туре Мустаф-ага: "
„Бе не лудуј, каурине Марко!
„Да ти можеш добит агалуке, 110
„Најприје би себе извадио;
„Већ дај амо сабљу оковану.“
Ману сабљом од Прилипа Марко,
Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.
Отидоше цару казивати, - 115
Цар по Марка оправио слуге,
Како који Марку долазаше,
Марка зове, Марко не говори,
Већ он сједи, пије мрко вино;

Кад се Марку веће досадило, 120
Он пригрну ћурак наопако,
А узима тешку топузину,
Па отиде цару под чадора;
Колико се ражљутио Марко,
У чизмама сједе на серџаду, 125
Па погледа цара попријеко,
Крваве му сузе из очију.
Кад је царе сагледао Марка
И пред њиме тешку топузину, -
Цар с одмиче, а Марко примиче, 130
Док доћера цара до дувара:
Цар се маши у џепове руком,
Те извади стотину дуката,
Па их даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, напиј ми се вина; 135
„Што су ми те тако ражљутили?“ —
„Не питај ме, царе поочиме!
„Познао сам сабљу баба мога;
„Да сам Бог до у твојим рукама,
„И ти би ме вако ражљутио.“ 140
Па он уста и оде чадору.

58. О пет то, ма и о друкчије.

Султан царе у Косово сиђе
Са својијех сто хиљада војске,
И он паде крај воде Ситнице,
Царев телал по ордији хода,
И продаје сабљу димишћију: 5

[ocr errors]

Гола сабља три стотин” дуката,
Коре су јој три стотин” дуката,
А гајтани три стотин” дуката.
Ту се нико наћи не могаше,
Тко би сабљу за благо купио.
Намјера је намјерила Марка
На Турчина царева телала,
Па говори Краљевићу Марко:
„О Турчине, цареви телале!
„Дај да видим сабљу димишћију.“
Даде Турчин ријечи не рече.
Гледа Марко сабљу димишћију,
Па говори цареву телалу:
„Даћу тебе девет стотиница
„Све жутијех у злату дуката;
„Но чу ли ме, цареви телале!
„Да гледамо мјесто заклонито,
„Да с” одавде мало уклонимо,
„Да ти бројим све жуте дукате;
„Мрзи ме се овђе распасиват”, -
„Да одпашем три ћемера злата,
„Јер сам овђе Турком млого дужан,
„Не ће ми дат сабље исплатити.“
То је Турчин једва дочекао,
тидоше уз воду Ситницу
Под бијелу камену ћуприју.
Распаса се Краљевићу Марко,
Те отпаса три ћемера злата,
Па он стере зелену мавлуту,
И истресе три ћемера злата;
Турчин броји све жуте дукате,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »