Page images
PDF
EPUB

Вели јунак Туркињи ћевојци:
„Сестро моја, Туркиња ћевојко!
„Кога имаш код бијела двора ?
Рече њему Туркиња ћевојка:
„Имам једну остарјелу мајку,
„И имaдeм брата Мустаф-агу.“
Проговара добар рањен јунак:
„Сестро моја, Туркиња ћевојко!
„Иди кажи брату Мустаф-аги,
„Да ме носи двору бијеломе ;
„Код мене су три hемера блага,
„У свакоме по триста дуката:
„Ја һу један тебе поклонити,
„Други твоме брату Мустаф-аги,
„А трећи ћу себе оставити,
„Да ја видам моје грдне ране;
„Ако Бог да, те ране извидам,
„Честиту һу тебе оставити
„И твојега брата Мустаф-агу.“
Оде цура двору бијеломе,
Те казује брату Мустаф-аги:
„0 мој брате, ага Мустаф-ага!
„Добила сам рањена јунака
„На Марици на води студеној;
„Код њега су три ћемера блага,
„У свакоме по триста дуката:
„Један хоће мене поклонити,
„А други ће тебе, Мустаф-ага,
„А трећи ће себе оставити,
„Да он вида своје грдне ране;
„Немој ми се, брате, преварити,

у

[ocr errors]

„Да погубиш рањена јунака,
„Донеси га двору бијеломе.“
Оде Type на воду Марицу,
А кад виђе рањена јунака,
Узе гледат' сабљу оковану:
Ману њоме, одс'jече му главу,
Скиде с њега дивно одијело,
Па он оде двору бијеломе.
Пред њега је сестра излазила,
А кад виђе, шта је учинио,
Она рече брату Мустаф-аги:
„За што, брате, да од Бога нађеш!
„За што згуби мога побратима ?

ратима?
„На што си се, болан, преварио ?
„А на једну сабљу оковану!
„Еда Бог да, одсјекла ти главу!"
То му рече, уз кулу утече.
Мало време за тим постајало,
Дође Ферман од цара Турскога
Мустаф-аги да иде на војску.
Оде Мујо на цареву војску,
Припасао сабљу оковану;
А кад дође у цареву војску,
Гледа сабљу мало и велико ;
Никоме се извадити не да:
Оде сабља од руке до руке,
Дођ” у руке Краљевићу Марку,
Сама му се сабља извадила.
Кад је Марко сабљу загледао,
Ал' на сабљи три слова ришћанска: ,
Једно слово Новака ковача,

[ocr errors][ocr errors][merged small]

О

[ocr errors]

Друго слово Вукашина краља,
Треће слово Краљевића Марка.
Пита Марко Туре Мустаф-агу:
„Ој Бога ти, Турско момче младо!
„Откуд тебе ова бритка сабља?
„Или си је за благо купио ?
„Или си је у боју добио?
„Или ти је од баба остала?
„Или ти је љуба донијела,
„Донијела љуба од мираза?“
Вели њем у Туре Мустаф-ага:
„Ој Бога ми, каурине Марко!
„Кад ме питаш, право ћу ти казат”:
Све му каза, кaкoнo је било.
Вели њему Краљевићу Марко:
„За што, Туре, да од Бога нађеш!
„Нијеси му ране извидао?
„Данас бих ти дао агалуке
„Код нашега цара честитога.“
Вели њему Туре Мустаф-ага:
„Бе не лудуј, каурине Марко!
„Да ти можеш добит” агалуке,
„Најприје би себе извадио ;
„Већ дај амо сабљу оковану.“
Ману сабљом од Прилипа Марко,
Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.
Отидоше цару казивати,
Цар по Марка оправио слуге;
Како који Марку долазаше,
Марка зове, Марко не говори,
Већ он сједи, пије мрко вино ;

[ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

120

125

ЗАМ

130

Кад се Марку веће досадило, Он пригрну фурак наопако, А узима тешку топузину, , , Па отиде цару под чадора; Колико се ражљутио Марко, У чизмама сједе на серцаду, Па погледа цара попријеко, Крваве му сузе из очију. Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку топузину, Цар с одмиче, а Марко примиче, Док доћера цара до дувара; Цар се маши у цепове руком, Те извади стотину дуката, Па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј ми се вина; „Што су ми те тако раж. Бутили ? „Не питај ме, царе поочиме ! „Познао сам сабљу баба мога; „Да сам Бог до утвојим рукама, „И ти би ме 'вако раж.. Утио.“ Па он уста и оде чадору.

135

140

[ocr errors][merged small]

Опешшо, масло рукчије.
Султан царе у Косово сиђе
Са својијех сто хиљада војске,
И он паде крај воде Ситнице,
Царев телал по ордији хода,
и продаје сабљу димишћију:

CTO

15

Гола сабаьа три стотин” дуката,
Коре су јој три стотин дуката,
А гајтани три стотин дуката.
Ту се нико наћи не могаше,
Тко би сабљу за благо купио.
Намјера је намјерила Марка
На Турчина царева телала,
Па говори Краљевићу Марко:
„0 Турчине, цареви телале!
„Дај да видим сабљу димишћију.“
Даде Турчин ријечи не рече.
Гледа Марко сабљу димитиһију,
Па говори цареву телалу:
„Даћу тебе девет стотиница
„Све жутијех у злату д
„Но чу ли ме, цареви телале!
„Да гледамо мјесто заклонито,
„Да с одавде мало уклонимо,
„Да ти бројим све жуте дукате;
„Мрзи ме се овђе распасиват",
Да одпашем три hемера злата,
Јер сам овђе Турком млого дужан,
„Не ће ми дат сабље исплатити. “
То је Турчин једва дочекао,
Отидоше уз воду Ситницу
Под бијелу камену ћуприју.
Распаса се Краљевићу Марко,
Те отпаса три ћемера злата,
Па он стере зелену мавлуту,
и истресе три ћемера злата;
Турчин броји све жуте дукате,

« PreviousContinue »