Page images
PDF

Он јој Божју помоћ називао:
„Божја помоћ, моја снахо мила!
„Јел код двора Вилип побратиме?“
А вели му љуба Вилипова:
„Ид отале, гола дервишино!
„С такијем се Вилип не братими.“
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Удари је дланом по образу,
На руци му бурма позлаћена,
Начини јој рану на образу
И три здрава помјери јој зуба,
Па јој скиде три низа дуката,
Те их баци у свилне џепове,
Па говори љуби Вилиповој:
„Поздрави ми Вилип-Маџарина
„Када дође озго из планине,
„Нека дође у нову механу,
„Да се рујна накитимо вина,
„Ни за моје ни његово благо,
„Већ за твога злаћена ђердана.“
Па окрену помамна Шарина,
Оде право у нову механу;
Одја Шарца, свеза пред механу,
А он сједе пити рујно вино.
Мало било, за дуго не било,
Дође Вилип двору бијеломе,
А срете га љуба Анђелија,
Рони сузе низ бијело лице,
Држи крвав јаглук у рукама,
А пита је Вилип Маџарине:
„Што је тебе, моја вјерна љубо?

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Те прољеваш су се од очију,
„Држиш крвав јаглук у рукама?“
Оде њему љуба говорити:
„Господару, Вилип-Маџарине!
„Ти кад оде у лов у планину,
„А ја стајах пред бијелом кулом,
„Враг донесе једну дервишину,
„На њему је ћурак од курјака,
„Па по ћурку сабљу припасао,
„У пртио копље на рамена,
„Па он јаше коња шаренога,
„Па га догна пред бијелу кулу,
„Мене Божју помоћ називао:
„Божја помоћ, моја снахо мила!
„„Јели дома Вилип побратиме?“
„А ја њему Бога не приватих,
„Но овако њему проговорих:
„Ид отале, гола дервишино!
„„С такијем се Вилип не братими.“
„А он догна коња шаренога,
„Удари ме дланом по образу,
„На руци му бурма позлаћена,
„Нагрди ми пребијело лице
„А помјери до три здрава зуба,
„Скиде с мене три низа дуката,
„Па отиде у нову механу,
„А тебе је вако подзравио:
„Да отидеш у нову механу,
„Да се рујна напојите вина,
„Ни за твоје, ни његово благо,
„Већ за мога злаћена ђердана.“

105

110

115

120

125

130

Кад то зачу Вилип-Маџарине,
А он рече љуби Анђелији:
„Муч“, не плачи, моја вјерна љубо!
„Сад ће њега Вилип уватити,
„Довешћу га двору бијеломе,
„Нек ти нија у бешици сина.“
Па окрену суpу бедевију,
Оде право низ нову чаршију
Докле дође пред нову механу,
Али Шарац везан пред вратима,
Вилип нагна суpу бедевију,
Да уиђе у нову механу,
Али не да Шарац од мејдана,
Већ кобилу бије по ребрима;
Наљути се Вилип-Маџарине,
Па потрже перна буздована,
Оде бити пред механом Шарца;

Ал' пропишта Шарац пред механом:

„Авај мене до Бога милога!
„Ђе погибох јутрос пред механом
„Од силнога Вилип-Маџарина
„А код мога славна господара!“
Но му рече из механе, Марко:
„Пропушти га у механу, Шарче!“
Кад је Шарац саслушао Марка,
Пропусти га у нову механу.
А кад Вилип уђе у механу,
А он Марку Бога не назива,
Веће трже тешку топузину,
Па удари Краљевића Марка,

Удари га у плећи јуначке,

135

140

145

150

155

160

Али Марко ни хабера нема,
Веће вели Вилип-Маџарину:
„Сједи с миром, Маџарско копиле!
„Не буди ми по кожуху буха,
„Већ одјаши, да пијемо вино,
„Па још има дана за мејдана.“
Ал' то Вилип не слушаше Марка,
Већ га удри у десницу руку,
Те му разби чашу позлаћену
А просу му црвенику вино.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
А он скочи од земље на ноге,
На Маџара јуриш учинио,
Његову му сабљу уграбио,
Те га њоме Марко ударио,
Удари га по десну рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме,
Па кроз њега Марко доватио
На вратима мермера камена,
И њега је пола пресјекао,
Па је оштру сабљу загледао,
ДПа говори Краљевићу Марко:
„Мили Боже, чуда великога!
„Добра гвожђа у лоша јунака!“
Њоме ману, одсјече му главу,
Па је Шарцу баци у зобницу,
Оде право двору Вилипову,
Те му оби бијелу ризницу,
Из ње Марко повадио благо,
Па отиде друмом пјевајући,

165

170

175

180

185

190

Оста Вилип ногом копајући,
А љуба му млада кукајући.

60. Марко Краљевић и бег Кости а дин.

Коње јашу до два побратима,
Бег Костадин и Краљевић Марко,
Бег Костадин беседио Марку:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Да ти мени о јесени дођеш, 5
„О јесени, о Дмитрову данку,
„А о моме крсноме имену,
„Па да видиш части и поштења,
„А и лепа, брате, дочекања,
“ „И господске ђаконије редом.“ 10
Ал' беседи Краљевићу Марко:
„Не вали се, беже, с дочекањем!
„Кад ја тражи брата Андријаша,
„Ја се деси у двору твојему
„О јесени о Дмитрову данку - 15
„А о твоме крсноме имену,
„Видио сам твоје дочекање,
„И види ти до три нечовештва.“
Ал' беседи беже Костадине:
„Побратиме, Краљевићу Марко! 20
„Та каква ми нечовештва кажеш?“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Прво ти је, брате, нечовештво:
„Дођоше ти до две сиротице,

[ocr errors]
« PreviousContinue »