Page images
PDF

У том Марку и Костадин дође И донесе стрелу Татаранку, У којој је стрели Татаранки Девет бели соколови пера; 120 Метну Марко стрелу Татаранку, Оде стрела у пра и у маглу, Очима се не да прегледати, А камо ли премерит аршином! Стаде Турчин сузе просипати, 125 Стаде Марка Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко! „Вишњим Богом и светим Јованом - „По убаву закону вашему! „На част тебе моји бели двори, 130 „И кадуна моја верна љуба, „Тек ме немој, брате, обесити!“ А беседи Краљевићу Марко: „О Турчине, жив те Бог убио! „Будме братиш, што ми жену дајеш? 135 „Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, „Снашица је, кано и сестрица; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; 140 „А све би ти, брате, опростио, „Али си ми издрљо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте.“ Скочи Турчин радо и весело, 145 Грли, љуби Краљевића Марка, Одведе га двору господскоме,

Те га части за три бела дана,
Даде њему три товара блага,
Снаа када кошуљу са златом,
Уз кошуљу сpмајли мараму;
Још му даде триста пратилаца,
Отпрати га двору господскоме.
И после су време живовали,
Светлу цару чували крајину:
Гди се годе крајина узбија,
Узбија је Алил-ага с Марком;
Гди се годе градови узимљу,
Узимље и Алил-ага с Марком.

[ocr errors]

/ Марко Краљевић и Ми на од Ко с шура.

Сједе Марко с мајком вечерати

Сува љеба и црвена вина;
Али Марку три књиге дођоше:
Једна књига од Стамбола града,
Од онога цара Појазета;
Друга књига од Будима града,
Од онога краља Будимскога;
Трећа књига од Сибиња града,
Од војводе Сибињанин-Јанка.
Која књига од Стамбола града,
Цар га у њој на војску позива,
На Арапску љуту покрајину;
Која књига од Будима града,

150

155

10

Краљ га у њој у сватове зове,
У сватове на кумство вјенчано,
Да га вјенча с госпођом краљицом,
Која књига од Сибиња града,
Јанко у њој на кумство зазива,
Да му крсти два нејака сина.
Марко пита своју стару мајку:
„Сјетуј мене, моја стара мајко,
„Куда ми је сад ићи најпрече:
„Ил' ћу ићи на цареву војску,
„Ил' ћу ићи краљу у сватове,
„Да га вјенчам с госпођом краљицом,
„Ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку,
„Да му крстим два нејака сина?“
Вели мајка Краљевићу Марку:
„О мој синко, Краљевићу Марко!
„У свате се иде на весеље,
„На кумство се иде по закону,
„На војску се иде од невоље:
„Иди, синко, на цареву војску;
„И Бог ће нам, синко, опростити,
„А Турци нам не ће разумјети.“
То је Марко послушао мајку,
Па се спреми на цареву војску,
С собом води слугу Голубана;
На походу мајци наручује:
„Чу ли мене, моја стара мајко!
„Граду врата рано затворајте,
„А у јутру доцкан отворајте,
„Јера сам ти, мајко, у завади
„С проклетијем Мином од Костура,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

„Па се бојим, моја стара мајко,
„Да ми бјеле не похара дворе.“
Оде Марко на цареву војску
Са својијем слугом Голубаном.
Кад су били на трећем конаку,
Сједе Марко вечер вечерати,
Голубан му рујно вино служи:
Узе чашу Краљевићу Марко,
Чашу узе, у сан се занесе,
И испусти чашу на трпезу,
Чаша паде, вино се не просу;
Буди њега слуга Голубане:
„Господару, Краљевићу Марко!
„И досад си на војску ишао,
„Ал' нијеси тако дриjeмао,
„Ни из руке чашу изпуштао!“
А Марко се трже иза санка,
Па говори слуги Голубану:
„Голубане, моја вјерна слуго!
„Мало тренух, чудан санак уcних,
„Чудан санак а у чудан часак,
„Ђе се прамен магле запођеде
„Од Костура града бијелога,
„Пак се сави около Прилипа,
„У тој магли Мина од Костура,
„Он похара моје бјеле дворе,
„Све похара и огњем попали,
„Стару мајку с коњма прегазио,
„Зароби ми моју вјерну љубу,
„Одведе ми коње из арова, ,
„И однесе из ризнице благо.“

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Вели њему слуга Голубане:
„А не бој се, Краљевићу Марко!
„Добар јунак добар сан уснио:
„Сан је лажа, а Бог је истина.“
Кад дођоше граду Цариграду,
Диже царе силовиту војску,
Отидоше преко мора сињег
На Арапску љуту покрајину,
Те узимљу по мору градове,
Четрдесет и четири града;
Кад дођоше под Кара-Окана,
Окан бише три године дана,
Окан бише, узет не могоше,
Марко сјече Арапске јунаке,
Па све главе пред цара износи,
А цар Марку бакшише поклања.
То Турцима врло мучно било,
Па говоре цару честитоме:
„Господине, царе Појазете!
„Марко није јунак николико,
„Веће мртве одсијеца главе
„И пред тебе на бакшиш доноси.“
То зачуо Краљевићу Марко,
Па се моли цару честитоме:
„Господине, царе поочиме!
„Мене јесте сутра крсно име,
„Крсно име лијеп данак Ђурђев,
„Већ ме пусти, царе поочиме,
„Да прославим моје крсно име
„По закону и по обичају,
„И дај мене побра Алил-агу,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »