У том Марку и Костадин дође Стаде Марка Богом братимити: „На част тебе моји бели двори, „И кадуна моја верна љуба, Тек ме немој, брате, обесити!“ А беседи Краљевићу Марко: 120 125 130 „Будме братиш, што ми жену дајеш? 135 „Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; „А све би ти, брате, опростио, "Али си ми издръо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте. Скочи Турчин радо и весело, Грли, љуби Краљевића Марка, Одведе га двору господскоме, 66 140 145 Те га части за три бела дана, 62. Марко Краљевић и Мина од Сједе Марко с мајком вечерати 150 155 5 10 Краљ га у њој у сватове зове, 15 20 „Да га вјенчам с госпођом краљицом; 25 „Илћу ићи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина?“ Вели мајка Краљевићу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко! „У свате се иде на весеље, „На кумство се иде по закону, На војску се иде од невоље: „Иди, синко, на цареву војску; И Бог ће нам, синко, опростити, „А Турци нам не ће разумјети.“ То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, С собом води слугу Голубана; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, „А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура, 30 35 40 Па се бојим, моја стара мајко, „Да ми б'јеле не похара дворе. ‘ Оде Марко на цареву војску Са својијем слугом Голубаном. Кад су били на трећем конаку, Сједе Марко вечер вечерати, Голубан му рујно вино служи: Узе чашу Краљевићу Марко, Чашу узе, у сан се занесе, И испусти чашу на трпезу, Чаша паде, вино се не просу; Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко! „И досад си на војску ишао, "Ал' нијеси тако дријемао, „Ни из руке чашу изпуштао!" А Марко се трже иза санка, Па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерна слуго! 66 45 50 55 60 „Мало тренух, чудан санак усних, „Чудан санак а у чудан часак, 65 ,Бе се прамен магле запођеде Стару мајку с коњма прегазио, „Зароби ми моју вјерну љубу, „Одведе ми коње из арова, И однесе из ризнице благо." 99 70 . 75 Вели њему слуга Голубане: ,Мене јесте сутра крсно име, 66 |