Page images
PDF
EPUB

У том Марку и Костадин дође
и донесе стрелу Татаранку,
У којој је стрели Татаранки
Девет бели соколови пера;

120
Метну Марко стрелу Татаранку,
Оде стрела у пра и у маглу,
Очима се, не да прегледати,
А камо ли премерит” аршином !
Стаде Турчин сузе просипати,

125 Стаде Марка Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко! Вишњим Богом и светим Јованом „По убаву закону вашему! „На част тебе моји бели двори, 130 „И кадуна моја верна љуба, Тек ме немој, брате, обесити! А беседи Краљевићу Марко : „0 Турчине, жив” те Бог убио! „Будме братиш, што ми жену дајеш? 135 Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, „Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, Племениту Јелицу госпођу;

140 А све би ти, брате, опростио, „Али си ми издръо доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте. “ Скочи Турчин радо и весело,

145 Грли, љуби Краљевића Марка, Одведе га двору господскоме,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

150

Те га части за три бела дана,
Даде њему три товара блага,
Снаа када кошуљу са златом,
Уз кошуљу срмајли мараму;
Још му даде триста пратилаца,
Отпрати га двору господскоме.
и после су време живовали,
Светлу цару чували крајину:
Гди се годе крајина узбија,
Узбија је Алил-ага с Марком;
Гди се годе градови узимљу,
Узимље и Алил-ага с Марком.

155

62.

Марко Краљевић и Мина од

Косшура.

Сједе Марко с мајком вечерати
Сува њеба и црвена вина ;
Али Марку три књиге дођоше:
Једна књига од Стамбола града,
Од онога цара Појазета;
Друга књига од Будима града,
Од онога краља Будимскога ;
Трећа књига од Сибиња града,
Од војводе Сибињанин-Јанка.
Која књига од Стамбола града,
Цар га у њој на војску позива,
На Арапску љуту покрајину ;
Која књига од Будима града,

10 15

20

25

Краљ га у њој у сватове зове, У сватове на кумство вјенчано, Да га вјенча с госпођом краљицом; Која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, Да му крсти два нејака сина. Марко пита своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, Куда ми је сад ићи најпрече: „Ил һу ићи на цареву војску, „Ил ћу ићи краљу у сватове, „Да га вјенчам с госпођом краљицом; „Ил ћу ићи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина? Вели мајка Краљевићу Марку: „0 мој синко, Краљевићу Марко! „У свате се иде на весеље, „На кумство се иде по закону, „На војску се иде од невоље: „Иди, синко, на цареву војску; „И Бог ће нам, синко, опростити, „А Турци нам не ће разумјети. “ То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, с собом води слугу Голубана; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, „А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура,

30

35

40 45 80

50

55

99

„Па се бојим, моја стара мајко,
„Да ми б'jеле не похара дворе.“
Оде Марко на цареву војску
Са својијем слугом Голубаном.
Кад су били на трећем конаку,
Сједе Марко вечер” вечерати,
Голубaн му рујно вино служи:
Узе чашу Краљевићу Марко,
Чашу узе, усан се занесе,
и испусти чашу на трпезу,
Чаша паде, вино се не просу;
Буди њега слуга Голубане:
„Господару, Краљевићу Марко!
И досад си на војску ишао,
„Ал' нијеси тако дријемао,
„Ни из руке чашу изпуштао!“
А Марко се трже иза санка,
Па говори слуги Голубану:
„Голубане, моја вјерна смуго!
„Мало тренух, чудан санак усних,
Чудан санак а у чудан часак,
„Бе се прамен магле запођеде
„Од Костура града бијелога,
„Пак се сави около Прилипа,
„У тој магли Мина од Костура,
„Он похара моје б'jеле дворе,
„Све похара и огњем попали, ,
„Стару мајку с коњма прегазио,
„Зароби ми моју вјерну љубу,
„Одведе ми коње из арова,
„и однесе на ризнице благо..

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

85

90

Вели њему слуга Голубане:
А не бој се, Краљевићу Марко!
„Добар јунак добар сан уснио:
„Сан је лажа, а Бог је истина. “
Кад дођоше граду Цариграду,
Диже царе силовиту војску,
Отидоше преко мора сињег
На Арапску љуту покрајину,
Те узимљу по мору градове,
Четрдесет и четири града;
Кад дођоше под Кара-Окана,
Окан бише три године дана,
Окан бише, узет' не могоше;
Марко сјече Арапске јунаке,
Па све главе пред цара износи,
А цар Марку бакшише поклања.
То Турцима врло мучно било,
Па говоре цару честитоме:
„Господине, царе Појазете!
„Марко није јунак николико,
Веће мртве одсијеца главе
И пред тебе на бакшиш доноси.“
То зачуо Краљевићу Марко,
Па се моли цару честитоме:
„Господине, царе поочиме!
„Мене јесте сутра крсно име,
„Крсно име лијеп данак Бурђев;
„Већ ме пусти, царе поочиме,
„Да прославим моје крсно име
По закону и по обичају;
„И дај мене побра Алил-агу,

[ocr errors][merged small]
[ocr errors]

100

105

« PreviousContinue »