Page images
PDF
EPUB

110

115

120

„Да се смиром понапијем вина.“
Од ина се цару не могаше,
Веће посла Краљевића Марка,
Да он слави своје крено име,
и даде му побра Алил-агу.
Оде Марко у гору зелену
По далеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,
Под њим сједе пити мрко вино -
Са својијем побром Алил-агом.
Кад у јутру јутро освануло,
Одмах позна стража од Арапа,
Да у војсци не има де Марка,
Па повика стража од Арапа:
„Сад навали, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме. “
Тад” навали љута Арапија,
Оде цару триест хиљад” војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже ходи, мој посинко Марко!
„Пропаде ми триест хиљад” војске. “
Али Марко цару одговара:
„Када брже, царе поочиме!
„Још се нисам вина напојио,
„А камо ли у славу устао!“
Кад је друго јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

140

145

150

A Арапи јуриш учинише,
Оде цару шесет хиљад војске.
Опет царе Марку књигу пише:
„Ходи брже, мој посинко Марко!
„Пропаде ми шесет хиљад војске. «
Али Марко цару одговара:
„Чекај мало, царе поочиме,
„Још се нисам добро почастио
„С кумовима и с пријатељима.“
Кад је треће јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа :
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног доброга јунака
„На шарену коњу великоме. “ .
A Арапи јуриш учиниште,
Оде цару сто хиљада војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже да си, мој посинко Марко!
„Брже да си, мој по Богу синко!
„Арапи ми шатор оборише. “ .
Онда Марко усједе на Шарца,
Пак он оде у цареву војску; .
Кад у јутру бијел дан освану
и двије се ударише војске,
Опази га стража од Арапа,
Пак повика из грла бијела:
„Сад уступи, љута Арапијо!
„Ето оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме. “
Онда Марко уд'ри међ' Арапе,
На три стране војску рашћерао:

155

.

160

165 170

175

[ocr errors]

Једну војску сабљом исјекао,
Другу војску Шарцем погазно,
Трећу војску пред цара догнао;
Ал се Марко љуто изранио:
Седамдесет рана допануо,
Седамдесет рана од Арапа ;
Пак он цару паде преко крила,
Пита њега царе господине :
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Јесу ли ти ране од самрти?
„Можеш ли ми, синко, пребољети,
Да ти тражим мелем и eһике ?“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Господине, царе поочиме!
„Нијесу ми ране од самрти,
„Чини ми се, могу пребољети.“
Цар се маши руком у репове,
Те му даје хиљаду дуката,
Да он иде грдне ране видат,
За њим посла двије вјерне слуге,
Да гледају, да не умре Марко;
Али Марко не тражи ећима,
Већ он иде из крчме у крчму,
Те он тражи, ђе је боље вино.
Тек се Марко вина понапио,
и грдне му ране зарастоше ;
Али њему ситна књига дође,
Да су њему двори похарани:
Похарани, огњем попаљени,
Стара мајка с коњма прегажена
И вјерна му љуба заробљена;

185

190

195

Тад протужи Краљевићу Марко 200 Уз кољено цару поочиму: „Господине, царе поочиме! „Бјели су ми двори похарани, „В'јерна ми је љуба заробљена, „Стара мајка с коњма прегaжeнa, 205 „Из ризнице однешено благо, „Однијо га Мина од Костура. “

њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! „Ако су ти двори изгорели,

210 „љепше ћу ти дворе начинити „Поред мојих, ко и моји што су; „Ако ти је благо однешено, „Да т” учиним агом харачлијнским, „Пак ћеш више блага сакупити;

215 „Ако ти је љуба одведена, „Бољом ћу те љубом оженити.“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! „Кад ти станеш мене дворе градит”, 220 „Мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! „Они су му двори изгорели, „А ови му пусти останули ! „Да м' учиниш агом харачлијнским, 225 „Ја харача покупит' не могу „Док не свежем ништа и убога, „Па һе мене сиротиња клети:

„Гле курвића Краљевида Марка! „, „Оно му је благо однешено,

230

„А ово му остануло пусто!" „А што ћеш ме женит” другом љубом, „Кад је моја љуба у животу? „Већ дај мене триста јаничара, „Покуј њима криве косијере,

235 „И дај њима лагане мотике, „Ја ћу ићи бијелу Костуру „Не би л своју повратио љубу.“ Цар му даде триста јаничара, Покова им криве косијере,

240 и даде им лагане мотике. Јаничаре сјетовао Марко : „Браћо моја, триста јаничара! „Ви идите бијелу Костуру, „Кад дођете ка Костуру граду,

245 „Вама ће се Грци радовати:

„Благо нама, ево нам аргата: у „Јефтино ће радит” винограде. «“ „Ви немојте, браћо моја драга, „Већ падните под Костуром градом, 250 „Пијте вино и бистру ракију, „Докле и ја у Костур не дођем. “ Отидоше триста јаничара, Отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, 255 Причести се и исповједи се, Јер је многу крвцу учинио ; Па обуче рухо калуђерско, Пусти црну браду до појаса, А на главу капу камилавку;

260 Па се баци Шарцу на рамена,

« PreviousContinue »