Page images
PDF
EPUB

„Да се с миром понапијем вина.
Од ина се цару не могаше,
Веће посла Краљевића Марка,
Да он слави своје крсно име,
И даде му побра Алил-агу.
Оде Марко у гору зелену
По далеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,
Под њим сједе пити мрко вино
Са својијем побром Алил-агом.
Кад у јутру јутро освануло,
Одмах позна стража од Арапа,
Да у војсци не имаде Марка,
Па повика стража од Арапа:

[ocr errors]

Сад навали, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.
Тад навали љута Арапија,
Оде цару триест хиљад војске.

Онда царе Марку књигу пише:
„Брже ходи, мој посинко Марко!

66

„Пропаде ми триест хиљад војске. "

Али Марко цару одговара:

„Када брже, царе поочиме!

„Још се нисам вина напојно,
„А камо ли у славу устао!"
Кад је друго јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“

110

115

120

125

130

135

А Арапи јуриш учинише,
Оде цару шесет хиљад војске.
Опет царе Марку књигу пише:

99

, Ходи брже, мој посинко Марко !
„Пропаде ми шесет хиљад војске."
Али Марко цару одговара:

„Чекај мало, царе поочиме,
„Још се нисам добро почастио
„С кумовима и с пријатељима. “
Кад је треће јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног доброга јунака
„На шарену коњу великоме.“
А Арапи јуриш учинише,
Оде цару сто хиљада војске.
Онда царе Марку књигу пише:

„Брже да си, мој посинко Марко!
„Брже да си, мој по Богу синко!
„Арапи ми шатор оборише.“
Онда Марко усједе на Шарца,
Пак он оде у цареву војску ;
Кад у јутру бијел дан освану
И двије се ударише војске,
Опази га стража од Арапа,
Пак повика из грла бијела:
„Сад уступи, љута Арапијо!
„Ето оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.“
Онда Марко удри међ' Арапе,
На три стране војску рашћерао:

140

145

150

155

160

165

Једну војску сабљом исјекао,
Другу војску Шарцем погазио,
Трећу војску пред цара догнао;
Ал' се Марко љуто изранио:
Седамдесет рана допануо,
Седамдесет рана од Арапа;

Пак он цару паде преко крила,
Пита њега царе господине :
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Јесу ли ти ране од самрти?
„Можеш ли ми, синко, пребољети,
„Да ти тражим мелем и ећиме?“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Господине, царе поочиме!
„Нијесу ми ране од самрти,

[ocr errors]
[ocr errors]

Чини ми се, могу пребољети.“
Цар се маши руком у џепове,
Те му даје хиљаду дуката,

Да он иде грдне ране видат,
За њим посла двије вјерне слуге,
Да гледају, да не умре Марко ;
Али Марко не тражи ећима,
Већ он иде из крчме у крчму,
Те он тражи, ђе је боље вино.
Тек се Марко вина понапио,
И грдне му ране зарастоше;
Али њему ситна књига дође,
Да су њему двори похарани:
Похарани, огњем попаљени,
Стара мајка с коњма прегажена
И вјерна му љуба заробљена;

170

175

180

185

190

195

Тад протужи Краљевићу Марко
Уз кољено цару поочиму:
„Господине, царе поочиме!
„Бјели су ми двори похарани,
„Вјерна ми је љуба заробљена,

200

„Стара мајка с коњма прегажена,
„Из ризнице однешено благо,
„Однијо га Мина од Костура."
Њега тјеши царе господине:

205

„Не бој ми се, мој посинко Марко! "Ако су ти двори изгорели,

99

[ocr errors]

Љепше ћу ти дворе начинити

„Поред мојих, ко и моји што су; Ако ти је благо однешено,

„Да т учиним агом харачлијнским,

[ocr errors]

210

Пак ћеш више блага сакупити ; 215 „Ако ти је љуба одведена,

„Бољом ћу те љубом оженити.“

Ал говори Краљевићу Марко:

[ocr errors]

Фала тебе, царе поочиме!

„Кад ти станеш мене дворе градит, 220 „Мене хоће сиротиња клети:

„„Гле курвића Краљевића Марка!

9999

Они су му двори изгорели,

,,,,А ови му пусти останули 16666

„Да м' учиниш агом харачлијнским, 225 „Ја харача покупит не могу „Док не свежем ништа и убога, „Па ће мене сиротиња клети: „„Гле курвића Краљевида Марка! ,,,, Оно му је благо однешено,

230

,,,, А ово му остануло пусто 1666

"А што ћеш ме женит другом љубом,

[ocr errors]

Кад је моја љуба у животу?

„Већ дај мене триста јаничара, „Покуј њима криве косијере,

99.

И дај њима лагане мотике,

„Ја ћу ићи бијелу Костуру

„Не би л своју повратио љубу.“
Цар му даде триста јаничара,
Покова им криве косијере,

И даде им лагане мотике.
Јаничаре сјетовао Марко:
„Браћо моја, триста јаничара !
„Ви идите бијелу Костуру,
„Кад дођете ка Костуру граду,
"Вама ће се Грци радовати:

99 99

Благо нама, ево нам аргата : ,,Јефтино ће радит винограде. „Ви немојте, браћо моја драга,

[ocr errors]

6666

235

240

245

Већ падните под Костуром градом, 250 „Пијте вино и бистру ракију,

„Докле и ја у Костур не дођем. Отидоше триста јаничара,

Отидоше бијелу Костуру,

Марко оде Светој гори славној,
Причести се и исповједи се,
Јер је многу крвцу учинио;
Па обуче рухо калуђерско,
Пусти црну браду до појаса,
А на главу капу камилавку;
Па се баци Шарцу на рамена,

255

260

« PreviousContinue »