Page images
PDF
EPUB

110

115

120

„Да се с миром понапијем вина.
Од ина се цару не могаше,
Веће посла Краљевића Марка,
Да он слави своје крсно име,
и даде му побра Алил-агу.
Оде Марко у гору зелену
По далеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,
Под њим сједе пити мрко вино
Са својијем побром Али-агом.
Кад у јутру јутро освануло,
Одмах позна стража од Арапа,
Да у војсци не имaде Марка,
Па повика стража од Арапа:
„Сад навали, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме. “.
Тад навали љута Арапија,
Оде цару триест хиљад војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже ходи, мој посинко Марко!
„Пропаде ми триест хиљад” војске. «
Али Марко цару одговара:
„Када брже, царе поочиме!
„Још се нисам вина напојио,
„А камо ли у славу устао!“
Кад је друго јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.

125

130

135

66

140

145

150

[ocr errors]

A Арапи јуриш учинише,
Оде цару шесет хиљад” војске.
Опет царе Марку књигу пише:
„Ходи брже, мој посинко Марко!
Пропаде ми шесет хиљад” војске.
Али Марко цару одговара:
„Чекај мало, царе поочиме,
„Још се нисам добро почастио
С кумовима и с пријатељима.
Кад је треће јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа :
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног доброга јунака
На шарену коњу великоме. «
A Арапи јуриш учинише,
Оде цару сто хиљада војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже да си, мој посинко Марко!
„Брже да си, мој по Богу синко!
„Арапи ми шатор оборише. “
Онда Марко усједе на Шарца,
Пак он оде у цареву војску ;
Кад у јутру бијел дан освану
и двије се ударише војске,
Опази га стража од Арапа,
Пак повика из грла бијела:
„Сад уступи, љута Арапијо!
„Ето оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме. «
Онда Марко уд’ри међ Арапе,
На три стране војску рашћерао:

155

160

165 170

175

180

Једну војску сабљом исјекао,
Другу војску Шарцем погазио,
Трећу војску пред цара догнао ;
Ал' се Марко љуто изранио :
Седамдесет рана допануо,
Седамдесет рана од Арапа ;
Пак он цару паде преко крила,
Пита њега царе господине:
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Јесу ли ти ране од самрти ?
„Можеш ли ми, синко, пребољети,
„Да ти тражим мелем и ећиме?
Вели њему Краљевићу Марко :
„Господине, царе поочиме!
„Нијесу ми ране од самрти,

Чини ми се, могу пребољети.“
Цар се маши руком у џепове,
Те му даје хиљаду дуката,
Да он иде грдне ране видат”,
За њим посла двије вјерне слуге,
Да гледају, да не умре Марко ;
Али Марко не тражи ећима,
Већ он иде из крчмә укрчму,
Те он тражи, ђе је боље вино.
Тек се Марко вина понапио,
и грдне му ране зарастоше;
Али њему ситна књига дође,
Да су њему двори похарани :
Похарани, огњем попаљени,
Стара мајка с коњма прегажена
и вјерна му љуба заробљена;

185

190

195

66

Тад” протужи Краљевићу Марко 200 Уз кољено цару поочиму: „Господине, царе поочиме! „Бјели су ми двори похарани, „Вјерна ми је љуба заробљена, „Стара мајка с коњма прегaжена,

205 „Из ризнице однешено благо, Однијо га Мина од Костура. Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! „Ако су ти двори изгорели,

210 „љепше ћу ти дворе начинити „Поред мојих, ко и моји што су; „Ако ти је благо однешено, „Да т учиним агом харачлијнским, „Пак ћеш више блага сакупити;

215 „Ако ти је љуба одведена, „Бољом ћу те љубом оженити.“

говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! „Кад ти станеш мене дворе градит', 220 „Мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка!

Они су му двори изгорели,

А ови му пусти останули! „Да м учиниш агом харачлијнским, 225 „Ја харача покупит' не могу „Док не свежем ништа и убога, „Па ће мене сиротиња клети: „Гле курвића Краљевида Марка! „Оно му је благо однешено,

230

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

29

А ово му остануло пусто!“. „А што ћеш ме женит' другом љубом, „Кад је моја љуба у животу? „Већ дај мене триста јаничара, Покуј њима криве косијере,

235 „И дај њима лагане мотике „Ја ћу иһи бијелу Костуру „Не би л° своју повратио љубу.“ Цар му даде триста јаничара, Покова им криве косијере,

240 и даде им лагане мотике. Јаничаре сјетовао Марко : „Браћо моја, триста јаничара! „Ви идите бијелу Костуру, „Кад дођете ка Костуру граду,

245 „Вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата: „Јефтино ће радит' винограде. Ви немојте, браћо моја драга, Већ падните под Костуром градом,

250 Пијте вино и бистру ракију, „Докле и ја у Костур не дођем.“ Отидоше триста јаничара, Отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, 255 Причести се и исповједи се, Јер је многу крвцу учинио ; Па обуче рухо калуђерско, Пусти црну браду до појаса, А на главу капу камилавку;

260 Па се баци Шарцу на рамена,

« PreviousContinue »